Nesvakidašnja pripovest o Vilijamu Šekspiru iz potpuno neočekivanog ugla – iz vizure dečaka koji ga posmatra kako stvara i muči se sa inspiracijom. Namenjena mlađim čitaocima, zarobiće i njihove roditelje, i svi će želeti da znaju šta je bilo posle.
Tobi je siroče. Vedar, vredan i gotovo sasvim pošten, uprkos okolnostima u koje ga je život bacio. A okolnosti su sledeće: godina je 1611. u Londonu, a Tobi je siroče. Sin stolara i krojačice, sa dve male sestre, bio je srećan. A onda je izbijanje kuge promenilo sve. Njemu, kao i ostatku Londona i Evrope.
Dobro, dve male sestre nisu postojale. Taj detalj je izmislio, kako bi njegova priča delovala tužnije i Mol Secikesa se sažalila na njega. Istina je da je od tada sam.
Mol je vlasnica taverne, za koju radi grupa dečaka koja za nju krade. Jesti ili ne jesti, pitanje je sad. Pošto stomak krči, a jesti se mora, Tobi odlazi u zadimljenu gostionicu, kod Mol i odlučuje da za život zarađuje džeparenjem. Tobi se od početka izdvaja od ostale dece u Molinoj bandi, jer ume da – čita. Njegov prvi posao je u teatru Glob.
A u teatru…
U toku proba, divna predstava o škotskom kralju, sa vešticama i brojnim zapletima. Obuzet magijom predstave, glumaca, zapleta, kulisa, kostima, Tobi zaboravlja zašto je poslat ovde. I, naravno, biva uhvaćen. Razgovor koji je potom usledio promeniće njegov život iz osnova.
Šekspirov šegrt prikazuje nam pozorište iznutra i pisca u običnom danu. Pisca koji dolazi na posao, piše, izmišlja, stvara, bori se, lomi, cepa, prosipa mastilo, domaštava… Prikazuje pozorišnu scenu kroz vrata iza zavese. Sa mesta gde se glumci presvlače, skidaju kostime i postaju po potrebi i ženski likovi, jer ženama nije dozvoljeno bavljenje glumom tih dana. Upoznajemo pisca koji se bori sa nedostatkom inspiracije. Sve vreme je pod presijom stvaranja sjajnog umetničkog dela, kako bi trupa i dalje ostala pod patronatom kralja. A on razmišlja da prestane da piše, jer ne želi da živi život pod pritiskom. Tobi razmišlja kako je vreme da Vila neko podseti koliko je srećan, koliko svi u trupi imaju sreće, jer imaju nekog na svetu i ne moraju da brinu da li će imati sledeći obrok.
Tobi je u ličnoj nesreći imao tu sreću da mu se desi dovoljno kasno da pamti kakav život može biti, a dovoljno rano da ima snage da gubitak preboli. I taman na vreme da nauči osnovne životne istine: budi zadovoljan onim što imaš, budi zahvalan što vidiš, čuješ, hodaš, smeješ se, budiš se svakog jutra, zdrav si, nisi sam… Pronađi svakog dana nešto lepo u tom danu, koji je samo tada i nikad više. A ako si umetnik, upravo od takvih jednostavnih detalja satkaj svoju priču.
Izvor: Detinjarije.com
