Nekoliko skorašnjih istraživanja pokazalo je da je nivo selena u organizmu povezan sa funkcionisanjem mozga, tačnije, da niski nivoi selena vode slabijem razmišljanju i većem riziku od depresije.
Jedno istraživanje obavljeno na životinjama i nedavno objavljano u časopisu Cell demonstriralo je da selen sprečava smrt nervnih ćelija, čime je pokazalo središnju ulogu tog elementa u smanjenju umiranja ćelija. Naime, tim istraživača sa Instituta za razvojnu genetiku je u jednom enzimu koji sadrži selen kod mladih miševa zamenio taj element sumporom. Jedinke kod kojih je to učinjeno nisu poživele duže od tri nedelje, i to u velikoj meri usled nervnih komplikacija. Kako je izjavio jedan od istraživača, ovo proučavanje je prvo pokazalo da je selen suštinski faktor postnatalnog razvoja određene vrste interneurona. Enzim GPX4 koji sadrži selen štiti te neurone od oksidativnog stresa i feroptotičke smrti ćelija.
Ipak, ovo nije prvo istraživanje koje je ukazalo da selen utiče na zdravlje mozga. Istraživanje objavljeno 2014. u časopisu Journal of Nutrition ukazalo je da dovoljan nivo selena pomaže prevenciji nastanka negativnog raspoloženja i simptoma depresije. Naime, od 978 mladih ispitanika koji su učestvovali u tom proučavanju, veći rizik da razviju depresivne simptome i uopšte loše raspoloženje imali su oni čiji su nivoi selena u krvi bili ekstremno niski. Tom prilikom je takođe utvrđeno da odgovarajući unos selena može da smanji rizik od depresije. “Utvrdili smo pouzdano da su mladi sa najnižim koncentracijama selena imali najviše simptoma depresije”, izjavio je vođa tog istraživanja dr Tejmlin Koner sa novozelandskog Univerziteta Otago.
A ni to nije sve što se tiče selena, zato što je još jedno proučavanje objavljeno u časopisu American Journal of Epidemiology pokazalo da adekvatan unos selena može da smanji i rizik od gubitka moždane mase povezane sa starenjem. Istraživači su ispitali nivo selena kod starijih dobrovoljaca u ruralnim oblastima Kine, i utvrdili izrazitu razliku u kognitivnim sposobnostima između pojedinaca sa najnižim nivoom selena i onih sa najvišim nivoom selena. Prema istraživačima, ta razlika je odgovarala 10-godišnjoj razlici u starosti mozga (kod ispitanika približno istog godišta). Ovi rezultati ukazuju da je unos selena izgleda bitniji za mozak nego ostatak organizma, pošto izgleda mozak reaguje osetljivije na nedovoljan nivo selena.
Najbogatiji prehrambeni izvor selena je brazilski orah, pošto samo dva komada sadrže potrebnu dnevnu dozu. Sadrže ga takođe pšenica, raž, suncokretovo seme i neke vrste pečurki.
Preuzeto: Zdravahrana.com
