Stanovnici doline Karmadon, u Rusiji, oduvek su živeli prema pravilima glečera.
Stotinama godina meštani ove sumorne doline, koja se nalazi nadomak granice sa Gruzijom, gradili su kuće na liticama, strahujući da bi glečer mogao da se odlomi i napravi katastrofu.
Sovjetske vlasti, misleći da znaju bolje, izgradile su selo u podnožju. Ono što je na kraju ostalo od njega podseća na katastrofu iz 2002. godine, kada su milioni tona blata, leda i kamenja zatrpali Karmadon. U toj nesreći nastradalo 140 ljudi.
Кармадон, Северная Осетия pic.twitter.com/rQWNFB4m4E
— Паша Березин (@xMObrzFK11nDDyE) May 31, 2021
Dve decenije kasnije, glečer Maili, koji je smešten oko 800 metara iznad “sela duhova”, prošaran je crnim kamenjem i nagriza ga neprirodno topla zima.
Za lokalno stanovništvo, nestanak glečera pokazuje kako klimatske promene već pišu nova pravila u određenim krajevima Rusije.
Klimatska katastrofa
– Više nemamo zimu. Klimatska katastrofa je stigla – rekao je Segej Nuredinov, vlasnik kuće za izdavanje u planinskom selu Verkhnij Kani.
Svi iz doline Karmadon sećaju se gde su bili te večeri, 20. septembra 2002. godine.
Iako je glečer Kolka, jedan od tri glečera koja se prostiru iznad Karmadona, na svakih 70 godina imao snažne odrone, niko nije očekivao katastrofalnu lavinu kamenja, leda i blata koja je za svega 12 minuta zasula područje od 12 kilometara.
Među nastradalima bio je i poznati ruski glumac Sergej Bodrov mlađi, koji je u blizini snimao film kada se glečer odlomio.
U tom mestu danas se nalazi spomenik posvećen glumcu, čije telo nikada nije pronađeno. U pitanju je siromašna oblast, čiji putevi nakon katastrofe nikada nisu obnovljeni, a tuneli su ostali zatrpani i posle 20 godina.
Selo Karmadon je izgrađeno da služi kao sanatorijum za poznate ličnosti sovjetske ere, a danas zvrji prazno sa samo nekoliko stanovnika koji su ostali u kućicama naslaganim na obroncima planine.
– Većna ljudi nije želela da se vrati nakon onoga što se dogodilo – rekao je Uredinov, koji je izgubio sedam rođaka u nesreći.
Iako se smatra da kobno klizište nisu pokrenule klimatske promene, to se poklapa sa novom erom nesigurnosti u ovom delu Kavkaza.
Krajem 20. veka, glaciolog iz Moskve sa Ruske akademije nauka Genadij Nosenko počeo je da primećuje neobične promene na glečerima Severnog Kavkaza.
Iako se glečeri širom sveta povlače još od kraja “malog ledenog doba” u 19. veku, Nosenko je prvo pretpostavio da podaci koje su prikupile merne stanice na Kavkazu lažno prikazuju da se to događa brzinom bez presedana.
– Posle 1998, proveravali smo svake godine podatke očekujući da se to promenilo. Međutim, nije – rekao je on za “Moskou tajms”.
Umesto toga, glečeri koji pokrivaju centralni deo lanca ušli su u fazu trajnog i strmoglavog povlačenja, koje se nastavlja do dana današnjeg.
Prema Nosenkovoj studiji iz 2021, kavkaski glečeri su izgubili oko 25 odsto svoje površine, a oko jedan odsto čitave površine glečera u regionu se topi svake godine.
To je samo deo topljenja glečera koje se događa širom sveta usled klimatskih promena. Glečeri se tako tope dvostruko brže nego pre 20 godina, a najteže su pogođeni oni u Evropi, na Bliskom istoku i Kavkazu.
ютуб предложил пересмотреть выпуск неизвестной россии про Кармадон (https://t.co/JMsmwvv3cP) и кто я такая чтобы отказаться?
мне очень нравится здание бывшего санатория. Жаль что бывшего. Выглядит очень внушительно и виды вокруг красивые. pic.twitter.com/WXktTYqInl— тв: злая папайя негативная (@tupaya__papaya) October 2, 2021
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
