Salvia hispanica ili čija semenke poreklom su iz Meksika. Poreklo reči, naziva, potiče od Asteka i na njihovom jeziku to znači mastan. Asteci su čija semenke koristili u raznim formama. Koristili su ih celovite, samlevene kao brašno, kao napitak pomešan sa vodom. Sa jedne strane, koristili su čija semenke kao energetsku hranu, a sa druge strane su koristili kao lek protiv upale pluća, groznice i protiv kašlja.
Sada se čija uzgaja i u Argentini, Kolumbiji, Boliviji, Peruu, Gvatemali i Ekvadoru. Njima odgovara tropska i suptropska klima.
Čija semenke spadaju pod zdravu hranu, jer tokom njenog uzgoja nisu potrebni nikakvi insekticidi, jer su otporne na stetočine.
Semenke čije sadrže veliku količinu masti i esencijalne masne kiseline. U 100 grama semeni se nalazi 18 grama alfa-linolenske kiseline. To znači da su semenke jedan od najvećih izvora omega-3 masnih kiselina.
Čija semenke sadrže puno kvalitetnih proteina, antioksidanasa, vitamina i minerala. One se mogu jesti uz svu hranu. Od njih se može napraviti puding ili kaša, dobro se kombinuje sa mesom, mlekom, jogurtom. Semenke vezuju tečnost i prave gel, pa se mogu koristiti da zgusnu ili povežu neki umak. Odlična su zamena za jaja.
Preporučuje se da se čija semenke pre upotrebe potope, to je dobro, ali nije neophodno. One upijaju vodu u količini od 7 do 10 puta svoje težine, pa prilikom konzumacije ove semenke treba povećati unos tečnosti, da semenke usled nedostatka ne bi počele da apsorbuju tečnost iz želučanih sokova jer bi to moglo da dovede do osećaja nelagode u stomaku.
Čak i osobe koje su alergične na gluten mogu da konzumiraju čija semenke jer one ne izazivaju nikakvu alergijsku reakciju.
Dolazimo do zaključka da je ovo hrana za svaku preporuku.
Piše: Mirjana Đerić
