Jedan severnokorejski špijun je u Kambodži vodio hotele, kazine, turističke agencije, restorane i barove, otkrio je izveštaj UN koji pokazuje tesnu vezu između dve zemlje kada je reč o obaveštajnim i nezakonitim ekonomskim aktivnostima.
Operativac Kim Čol Sok vodio je poslove pod imenom Sok Ka u ime Generalnog biroa za izviđanje (GBI), glavne obaveštajne agencije Severne Koreje.
Jedan od poslova kojima se Kim bavio bila je i turistička agencija “C.H. World Travel Co. Ltd”, sa sedištem u Pnom Penu, koja se specijalizovala za putovanja na istok i jugoistok Azije.
Kambodžanske vlasti su rekle posmatračima UN da su zatvorile agenciju i blokirale njene bankovne račune, ali poslovna evidencija pokazuje da je firma i dalje zakonski registrovana, preneo je NK njuz.
Dokumenta iz tamošnjeg Ministarstva privrede pokazuju da je izvesna Li Hong Man bila u odboru direktora. Njeno ime sugeriše da je korejskog porekla, ali se ona ne pominje u izveštaju UN.
Protiv Kima je pokrenut krivični postupak, ali on od novembra 2020. godine nije viđen. Sa druge strane, Li je Kanada odobrila ulazak u zemlju do 2025. godine.
A U.N. report reveals that a North Korean spy ran businesses in Cambodia.
Fantastic reporting from my colleague @EthanJewell at @nknewsorg.
Also includes insights from @nate_thayer, one of the only Western journalists to have interviewed Pol Pot!https://t.co/LW6fggSlBK
— Oliver Jia (オリバー・ジア) (@OliverJia1014) February 16, 2022
Kako se navodi, Kim Čol Sok je imao i lažni diplomatski pasoš. Njegove veze sa kambodžanskom vladom sežu duboko u prošlost, zbog čega postoje sumnje da je upravo Pnom Pen pomogao u izradi tih dokumenata.
Poznato je da Severna Koreja koristi Kambodžu kao bazu za svoje operacije u mnogim ilegalnim operacijama, objasnio je Nejt Tajer, koji je kao istraživački novinar 15 godina radio u Pnom Penu.
Podsetio je da je Pjongjang podržavao pranje novca u Kambodži, a u tim akcijama operativci su imali kambodžanska dokumenta i pasoše.
– Kambodžanske pasoše prodaju kao bombone onome ko najviše ponudi. A Severnokorejci plaćaju – rekao je on.
Prema izveštaju UN, Kim je sarađivao sa Traj Peapom, zloglasnim tajkunom kome su SAD nametnule sankcije zbog korupcije.
Takođe, Peap je bliski saradnik kambodžanskog premijera Hun Sena. Tolike veze su mu omogućile da čak koristi i tamošnju vojsku u zaštiti isporuka ilegalnih proizvoda, tvrdilo je američko Ministarstvo finansija.
Političke, ali i krimialne veze između Pjongjanga i Pnom Pena datiraju još od vremena vladavine severnokorejskog vođe Kim Il Sunga, koji je razvio blisko prijateljstvo sa kambodžanskim kraljem Norodomom Sihanukom. Sihanukov sin, aktuelni kralj, studirao je film u Severnoj Koreji sedamdesetih.
Bliske veze omogućile su severnokorejskim operativcima da otvoreno deluju iz ambasade u Pnom Penu.
– Kambodža je jedna od glavnih tačaka u svetu na koje Severnokorejci mogu da odu i uspostave poslove preko kojih su u mogućnosti da komuniciraju sa legitimnom međunarodnom zajednicom – naveo je Tajer, nazvavši tu zemlju “rudnikom zlata” za operativce Severne Koreje.
Primera radi, uspostavljanje trgovinskih kompanija u Kambodži omogućava Severnoj Koreji da trguje sa spoljnim svetom u relativnoj anonimnosti.
Slaba regulacija omogućava i da izvesni Severnokorejci plove pod kambodžanskim bojama, pa se tako krijumčare određeni proizvodi, ali i granate i kokain, prenosi NK njuz.
Prijateljstvo sa Kambodžom
Prijateljstvo ove dve zemlje smatra se jednim od fascinantnijih u modernoj diplomatiji.
Indonežanski predsednik Sukarno je 1965. godine pozvao na sastanak kralja Sihanuka i vođu Kim Il Sunga. Skup je protekao veoma dobro, a njih dvojica su razvila veliko prijateljstvo, iako se činilo čudnim što se član kraljevske porodice druži sa komunističkim liderom.
U to vreme, Kambodža je pokušavala da bude između Istoka i Zapada, ali su je intenzivno gurali ka komunističkom bloku. Kada je Sihanuk svrgnut 1970, Sovjeti su podržali novu Kmersku Republiku, ali je Pjongjang stao uz njega.
Nakon toga, Sihanuk se zaputio u Peking, gde su ga ubeđivali da se udruži sa Crvenim Kmerima. Posle pada Pnom Pena, Crveni Kmeri su nakratko rukovodili zemljom, a održavali su Sihanuka u životu.
Kada su svrgnuti 1979, uspostavljena je vlada koju su podržavali Vijetnam i SSSR, a Sihanuk se ponovo našao u Pekingu i Pjongjangu. Kim Il Sung je javno istupio i prepoznao svog prijatelja kao pravog lidera Kambodže.
– Naš komunizam nije častan ukoliko ne podržava patriote poput Sihanuka… Komunizam će izgubiti mnogo svojih vrednosti ukoliko ne podržava patriotizam i ideale nezavisnosti i slobode drugih – poručio je lider Severne Koreje.
Kada je Sihanuk uz pomoć saveznika ponovo sklopio savez sa Crvenim Kmerima stvorena je Vlada demokratske Kampućije.
Tokom građanskog rata, Sihanukove snage su redovno dobijale pomoć i obuku od Severnokorejaca, a sam lider je bio čest gost u Pjongjangu.
Severna Koreja, koja je tada bila prilično izolovana, na Sihanuka je gledala kao na prijatelja od poverenja i saveznika i koristila ga je kao neku vrstu izaslanika koji bi drugim vladama, Japanu, pa čak i SAD, prenosio poruke.
Prijateljstvo se nastavilo godinama kroz trgovinu, izgradnju mnogobrojnih objekata i diplomatske misije. Sihanuka je do smrti pratilo obezbeđenje sačinjeno od severnokorejskih telohranitelja.
Iako se bliskost na ovakvom nivou izgubila, ipak se i dalje neguju čvrste veze.
Špijuni Severne Koreje
Svet možda najviše pamti sovjetske, američke ili kineske špijune, ali su i severnokorejski ostali upisani u istoriji.
Kim Kuk Song važi za najvišeg vojnog zvaničnika koji je prebegao iz Severne u Južnu Koreju. Kako je pre nekoliko meseci govorio za BBC, Pjongjang je od početka devedesetih do 2010. bio umešan u nekoliko tajnih operacija uperenih protiv Seula.
Prema jednoj od najšokantnijih tvrdnji, severnokorejski agent se, navodno, infiltrirao u predsednički kabinet Južne Koreje, gde je tokom devedesetih radio šest godina, pre nego što se vratio u domovinu. Iako je teško proveriti sve njegove tvrdnje, Kimove priče mogu da pokažu evoluciju sposobnosti obaveštajne službe Severa.
Kim Kuk Song je tvrdio da je vođa Kim Džong Un naredio da se oformi operativna grupa koja je imala zadatak da likvidira neprijatelje Radničke partije, uključujući i prebege. Pjongjang je negirao te navode.
Govorio je i da je Severna Koreja učestvovala u globalnoj trgovini drogom i da je izvela nekoliko kontroverznih napada na južnokorejsku teritoriju, poput potapanja broda “ROK Čeonan”, kada je nastradalo 46 mornara. Pjongjang je odlučno negirao da stoji iza napada.
Jedan od najpoznatijih primera severnokorejskih špijunskih operacija se dogodio 1968, kada je pokušan atentat na južnokorejskog predsednika Park Čung Hea. Kako se navodi, tim prerušenih agenata Severa nije uspeo u svojoj zamisli, ali je operacija odnela skoro 100 života, a Južnokorejci su špijune uhvatili na svega 350 metara od njihove mete.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih, Sever je tražio druge metode za infiltraciju. Pokrenuli su brojne otmice Južnokorejaca, Japanaca i državljana drugih država kako bi svojim agentima obezbedili lingvističke i kulturne obuke. Program se pokazao uspešnim, jer je agentima pružio potrebno znanje. Špijunske misije ostale su ključne u pokušajima da se prikriveno komunicira sa spoljnim svetom i potencijalno utiče na politike drugih zemalja.
Von Džeong Hva se 2001. godine predstavila kao prebeg kako bi ušla u Južnu Koreju, a cilj joj je bio da prikupi osetljive podatke od vojnika, kao i da likvidira ključne figure toksičnim hemikalijama.
Održavala je romantičnu vezu sa više od tri oficira, uključujući prvog poručnika vojske sa kojim je delila stan. Oko sedam godina je radila neopaženo, ali nije uspela da likvidira metu. Kasnije je utvrđeno da je meta bio Hvang Jang Jop, arhitekta političke ideologije Partije Severne Koreje, koji je pobegao na Jug 1997. Sve do smrti 2010, bio je na listi za odstrel.
Prema informacijama južnokorejskog Ministarstva pravde, Seul je uhvatio 49 špijuna Severa od 2003. do 2013. godine.
Poslednjih godina, američka vlada je izvestila da postoji porast hakerskih aktivnosti severnokorejskih špijuna koji napadaju brojne sektore – finansije, bankarstvo, vazdušni saobraćaj, pa čak i laboratorije za testiranje na koronavirus.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
