Kineski predsednik Si Đinping doputovao je u Saudijsku Arabiju gde će razgovarati sa liderom te zemlje Muhamedom bin Salmanom, kao i liderima drugih zalivskih i arapskih zemalja o jačanju saradnje.
Rijad je dočekao kineskog lidera onako kao što je to obično rezervisano za saudijskog najbližeg stateškog saveznika, Sjedinjene Države.
Sijev avion dopratila su četiri bombardera saudijskih vazdušnih snaga pošto je ušao u saudijski vazdušni prostor, a zatim i šest akrobatskih aviona. Po sletanju Sija u prvu posetu posle sedam godina, kineskog lidera je dočekao ljubičasti tepih, a pozdravljen je i topovskim plotunima.
CNN ukazuje da je ovakva dobrodošlica znatno drugačija od one prilikom posete Rijadu predsednika SAD Džozefa Bajdena Rijadu letos. Princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman dočekao je Bajdena bez osmeha na licu, a zatim ga javno osramotio tokom sastanka koji je televizija prenosila, kada je najavio ograničeno povećanje proizvodnje nafte, daleko ispod potražnje SAD.
Kao oštar kontrast u odnosu na Bajdenovu posetu, srdačan doček Sija u Rijadu nosi implicitnu poruku SAD. Uprkos ponovljenim molbama Vašingtona svojim saveznicima iz Zaliva da odbace kinesku komercijalnu “šargarepu”, odnosi regiona sa Pekingom nastavljaju da se razvijaju, napredujući ne samo u trgovini već i u bezbednosti.
“Prva poruka je da je ovo nova Saudijska Arabija. Ovo je novi Zaliv. Ovo je nova realnost“, rekao je za CNN analitičar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i gostujući viši saradnik na Univerzitetu Harvard Abdulhalek Abdula.
“Nova realnost je da Kina raste, a raste i Azija i sviđalo se to SAD ili ne, mi moramo da se nosimo sa Kinom”, rekao je.
Prekretnica u odnosima Rijada i Pekinga
Samit označava prekretnicu u kinesko-arapskim odnosima, kako je jedan visoki arapski diplomata rekao za CNN ranije ove nedelje. To takođe predstavlja veliki diplomatski trijumf za Mohameda bin Salmana. Godinama je bio “na ledu” od strane Zapada nakon ubistva novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine. Sada, MBS, kako ga mnogi znaju, održaće sastanke sa Sijem i još najmanje 14 arapskih lidera u kratkom roku.
Za Kinu je ovo pak prilika da proširi svoj geopolitički uticaj u bivšem dvorištu SAD. Osim toga Pekingu treba više saudijske nafte jer konačno počinje da popušta epidemiološke mere zbog kovida 19.
Pre dve decenije, kineski lideri važili su za persone non grata u izrazito antikomunističkoj Saudijskoj Arabiji koja je bila okrenuta Vašingtonu. Tada su SAD bile najveći potrošač saudijske nafte. Danas SAD troše samo delić te saudijske nafte, a Kina je najveći kupac i trgovinski partner Saudijske Arabije. Izvoz u Kinu je prošle godine premašio 50 milijardi dolara, što čini više od 18 odsto ukupnog izvoza Rijada.
“Stabilno snabdevanje energentima, kako po ceni tako i kvalitetu, ključni je prioritet za Si Đinpinga jer je kineska ekonomija prilično oslonjena na uvoz nafte i prirodnog gasa”, kaže Esvar Prasad, profesor komercijalne politike na Kornel univerzitetu.
Tokom posete, očekuje se da Peking i Rijad potpišu ugovore vredne 30 milijardi dolara, kao i niz sporazuma sa drugim zalivskim zemljama.
