Kada malo bolje razmislite, pa i kada pogledate istoriju odevanja, čini se malo čudnim da najrasprostranjeniji i najšire korišćen model pantalona svih vremena, bude baš plave boje, zar ne?
Prvi model farmerki, patentirali su još 1873. Jakob Dejvis i Levi Štraus, kao pantalone idealne za obavljanje fizičkih poslova. Kada se uzme u obzir da je u pitanju druga polovina 19. veka, deluje neobično da je izbor boje baš takav.
Međutim, za to postoji veoma praktičan razlog, iako plava boja ne spada u one boje koje biste susreli često u prirodi.
Vlakna upijaju većinu boja, kada su materijali izloženi vrućoj vodi u kojoj se peru. Ipak, to nije slučaj sa prirodnom indigo bojom, prepoznatljivom nijansom džinsa, koja je korišćena za farbanje radničkih odela i pre Štrausovog patenta.
Indigo se lepi za spoljnu stranu vlakana, a u vrućoj vodi boja postupno bledi, umesto da prodire dublje u materijal.
Kada se odeća cedi, ona povlači skorenu boju, pa samim tim i vlakna, zbog čega se odeća vremenom oštećuje, kada su druge boje u pitanju. To, pak, nije slučaj sa indigo plavom, koja povlači samo malo konca.
Dakle, kada se odeća cedila, ona se i oštećivala, što nikako ne pogoduje radničkoj uniformi.
Početni modeli farmerki su pravljeni od mnogo grubljeg materijala, pa su sa nekoliko pranja u vrućoj vodi farmerke postajale mekše.
Kako takve stare izlizano plave farmerke ostaju čvrste, ali sa nošenjem i pranjem, one postaju sve mekše i udobnije.
Danas, većina farmerki se pravi od veštačkih boja, ali, kao nekada, sa nošenjem i pranjem, one postaju sve mekše i uglavnom rastegljivije.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
