Tim istraživača sa Univerziteta u Osnabriku u Nemačkoj tvrdi da je kod šimpanzi uočeno ponašanje za koje se smatralo da je specifično samo za ljude, i da i one umeju da vidaju svoje i tuđe rane.
Poznato je da se mnoge vrste životinja bave samolečenjem, tako što, na primer, jedu određene lekovite biljaka kada se razbole. Međutim, dugo se smatralo da je lečenje tuđih bolesti nešto što samo mi ljudi radimo.
Grupa istraživača, koja proučava koloniju šimpanzi u okviru Projekta “Ozouga Chimpanzee” u gabonskom nacionalnom parku Loango, kaže da naša vrsta ipak nije toliko jedinstvena.
Prema rezultatima posmatranja koje su objavili u časopisu Current Biology, kako prenosi Raša tudej, majmuni su u više prilika primenili isti tretman svežih otvorenih rana.
Majmuni bi uhvatili bubu i utrljali je na ranu i zatim je bacili. Istraživači su imali priliku da zabeleže preko 20 takvih slučajeva u periodu dužem od jedne godine, između 2019. i 2021.
U četiri od tih 20 slučajeva, majmuni su jedan drugome primenjivali isti tretman. U dva navrata je odrasla ženka, koju su nazvali Suzi, insektima lečila povrede svome gotovo odraslom mladuncetu. U drugom zabeleženom slučaju, ženka je tretirala povredu na telu drugog šimpanze po imenu Litlgrej. Uhvatila je insekta i predala ga mužjaku, koji ga je utrljao na površinu rane.
Over the past year we have made some incredible observations involving #chimpanzee individuals catching insects (a), putting it to their mouths (b) and then applying it to their open wounds! pic.twitter.com/pXXtGFl1yI
— Lara Southern (@lara_southern) February 7, 2022
Koautorka objavljenog rada, Simona Pajki, koja je kognitivni biolog, veruje da ovi zabeleženi slučajevi jasno ukazuju na to da šimpanze imaju prosocijalno ponašanje, što znači da ulažu napore koji su od koristi drugima, ali ne i njima samima.
„Za mene, pošto sam zainteresovana za kognitivne veštine šimpanzi, bilo je posebno upečatljivo da svedočim da pojedinci ne leče samo svoje, već i rane drugih jedinki sa kojima nisu u srodstvu“, naglasila je Pajki.
Ljudi su razvili osobine poput empatije koje ih podstiču da brinu jedni o drugima čak i kada to ne utiče direktno na opstanak njihovih gena. Naučna zajednica je podeljena oko toga da li druge vrste deluju na osnovu empatije, a nemački istraživači se nadaju da će njihovo otkriće „dodati još jedan aspekt ovoj debati“.
Sledeći plan tima je da pokuša da identifikuje koje vrste insekata šimpanze love kako bi lečili povrede. Zatim bi sproveli studiju i proverili da li oni zaista imaju lekovita svojstva.
Neke bube koje su ljudi koristili za lečenje u kliničkim ispitivanjima su se pokazale kao vrlo korisne, tako da ukoliko isto važi i za majmune, to ne bi bilo iznenađenje.
Ali ako se utvrdi da nisu lekovite, to bi značilo da šimpanze imaju još jednu zajedničku stvar sa ljudima – da se bave nadrilekarstvom ili se i kod njih javlja placebo efekat.
Izvor: RTS / Foto: Ilustracija
