Mentalno zdravlje je jednako važno i kao fizičko, zato je bitno osluškivati emocije, potrebe, osećanja i misli deteta, reagovati na promene ponašanja i raditi na njegovom psiho-emocionalnom razvoju. Dečja psiha je ranjivija i podložnija spoljašnjim okolnostima od zrele psihe odrasle osobe, pa je u nekim situacijama , posebno kriznim, neophodno pratiti signale koje dete šalje. Kada roditelji uoče promene u ponašanju, važno je da se konsultuju sa stručnjakom.
Psiholog, psihoterapeut ili psihijatar?
Psiholozi rade na psihičkom razvoju dece, procenjuju sposobnost pamćenja, mentalnu aktivnost, posebno odnose u porodici, školi i drugim grupama. Važno je napomenuti da psiholozi ne propisuju lečenje.
Psihoterapeuti rade i sa stresnim stanjima pacijenata, emocionalnom nestabilnošću, ali mogu da leče i mentalne poremećaje: na primer, napade panike, depresiju, maniju. Ono što je važno: psihoterapeuti ne prepisuju lekove.
Razne zavisnosti (uključujući kockanje), bipolarni poremećaj, šizofrenija, psihoze, neuroze, anksiozni poremećaji, razni oblici depresije – ovo je nepotpuna lista kada je detetu potreban psihijatar. Upravo ovaj specijalista postavlja tačnu dijagnozu i propisuje lečenje.
Šta radi dečija psihijatrija?
Dečiji psihijatri se bave mentalnim patologijama – utvrđivanjem njihovih simptoma i uzroka, kao i dijagnostikom, lečenjem i prevencijom mentalnih bolesti kod dece i adolescenata. Pored rešavanja postojećih problema sa zdravljem deteta, dečji psihoterapeut savetuje roditelje i nastavnike o pravilnom obrazovanju, stvaranju povoljne klime u porodici i obrazovnoj ustanovi, utvrđuje potrebu za slanjem deteta u specijalizovani vrtić ili školu ili registruje invaliditet.
Kako bi se pratio mentalni razvoj deteta, na mnogim sistematskim pregledima već od druge godine savetuju se redovni pregledi kod psihologa. Neki se pitaju da li je detetu potreban psiholog u tako ranom uzrastu. Kao glavni razlog za takvu proceduru stručnjaci ističu sposobnost praćenja manifestacija nekih poremećaja već u prvim godinama života – kao što su zaostajanje u govoru i mentalnom razvoju, nedostaci u emocionalnoj interakciji i karakteristike iz autističnog spektra.
Kako da znate da li je vašem detetu potreban psihijatar?
Stručnjaci ističu da je važno da obratite pažnju na nekoliko simptoma i da roditelji ne bi trebalo da ih ignorišu:
Dete se povlači u sebe i želi da bude samo
. Normalno je da tinejdžeri žele prostor i vreme samo za sebe. Međutim, ako dete jedva izlazi iz sobe, odbija da se sretne sa prijateljima koje je toliko volelo, vreme je da saznate šta se dešava i odvedete ga kod dečijeg terapeuta.
Dete više ne zanima šta je nekada donosilo zadovoljstvo.
Ovo je takođe jedan od signala kada treba da kontaktirate psihologa ili psihijatra. Ako strastveni gejmer odjednom odbije video igrice ili fudbalski navijač iznova više voli svoju sobu nego teren za igru, onda je pomoć stručnjaka očigledno potrebna.
Nagle promene raspoloženja.
Iako većina dece ima emocionalne uspone i padove zbog starosti ili hormonalnih promena, roditelji znaju koji nivo “emocionalnih promena” će verovatno doživeti njihov sin ili ćerka. Ako primetite da je dete postalo mnogo tužnije ili razdražljivije nego inače, da lakše pada u bes – a to stanje traje duže od nekoliko dana uzastopno – onda sve to može biti znak da ima psihičkih problema. U ovom slučaju, detetu je potreban psihijatar ili psiholog.
Opadanje uspeha u školi.
Ako je dete koje je ranije učilo dobro ili čak odlično odjednom počelo da dobija slabe ocene iz svih predmeta, to je razlog za oprez. Psihički problemi signaliziraju i iznenadne poteškoće sa jutarnjim buđenjem, strah od škole, nespremnost da se ide u nju.
Promena navika u ishrani.
Kao i promene raspoloženja, ovo takođe može biti jasan znak mentalnih problema. Dete koje je uvek jelo sve odjednom je prestalo da jede određenu hranu ili hranu uopšte, prešlo je na beskrajne užine ili je počelo potpuno da odbija hranu. Ovako radikalne promene u ponašanju u ishrani ukazuju na to da je detetu potrebna medicinska pomoć.
Regresija u ponašanju.
Jasan znak da je detetu potreban psihijatar je situacija kada ono odjednom počne da se ponaša onako kako se ponašalo u prethodnoj fazi svog razvoja. Na primer, ponovo je počeo da sisa palac, ima napade besa, mokri u krevet, dolazi u krevet svojih roditelja noću, jeca kada se rastaje od roditelja.
Problemi sa spavanjem.
Anksiozni poremećaj, depresija i druge mentalne bolesti često su povezane sa lošim snom kod dece. Dete može početi da ima poteškoća da zaspi, često se budi usred noći, pati od noćnih mora i nesanice. Kod neke dece depresija se manifestuje na suprotan način – stalno spavaju, čini se da jednostavno nisu u stanju da ostanu budni. I jedno i drugo može da ukazuje na poremećaj mentalnog zdravlja.
Često žaljenje na bol u stomaku i glavobolju, bez promena u fizičkom zdravlju. Ovi simptomi su naročito česti kod dece sa anksioznim poremećajem i praćeni su problemima sa snom i apetitom. Ponekad se mentalna bolest kod dece manifestuje simptomima karakterističnim za fizičku bolest.
Pad energije.
Ako je vaše dete bilo dosta energično, ali je odjednom postalo letargično i radije leži ceo dan, nešto očigledno nije u redu.
Pojava opsesivne preokupacije svojom težinom i izgledom.
Deca, kao i odrasli, brinu da njihova težina ili izgled ne ispunjavaju “standarde lepote”. U velikoj većini slučajeva, poremećaji u ishrani počinju između 12. i 25. godine. Nemojte zanemariti takve probleme – upravo je to trenutak kada je tinejdžeru potrebna pomoć psihijatra.
Koje kvalitete treba da poseduje dečiji psihijatar?
Ako shvatite da je detetu potreban psihijatar i izabrali ste specijalistu, obratite pažnju na njegov pristup pacijentima. Psihijatar se u svom radu redovno susreće sa “teškim” slučajevima kada su deca i adolescenti hiroviti, pokazuju iritaciju, bes ili se povlače u sebe i ne ulaze u dijalog. Zato je važno da dečji psihijatar bude strpljiv, taktičan i uzdržan.
Takođe, lekar treba da na vreme umiri roditelje i jednostavno i otvoreno objasni stanju njihove dece, posavetuje ih oko detalja daljeg lečenja i ponudi različite mogućnosti lečenja.
