Psihološkinja je otkrila koji su to simptomi koji roditelji prvo primete kod dece koja imaju dijagnozu autizma u ranom uzrastu.
Deca sa poremećajem autističnog spektra fizički ništa ne izdvaja od svojih vršnjaka, često se može i primetiti da su nadprosečno inteligentni u nekim stvarima, ali vremenom se primeti da način na koji komuniciraju, ponašaju se i uče ipak ima razlike u odnosu na drugu decu.
Stručnjaci su mnogo puta govorili o simptomima koje možemo primetiti kod dece, pa i beba u ranom uzrastu, čak su i napravili i brzi test od 10 pitanja koji mogu da vam pokažu da li treba da se brinete ili ne, a magistar psihologije i edukator bihevioralno-kognitivne terapije, Tea Vehovec, je za Index.hr objasnila koji su simptomi koje roditelji najčešće prijavljuju kada posumnjaju da njihovo dete ima ovaj spektar.
Simptomi zbog kojih roditelji najčešće posumnjaju na autizam
Budući da se simptomi u većoj meri prepoznaju već u najranijem periodu, roditelji se najčešće javljaju kada postanu zabrinuti zbog izostanka govora, ali je uz to uvek povezano i značajno odstupanje u komunikacijskom razvoju koji uvek prethodi razvoju govora, najčešće u vidu izostanka primerenog kontakta očima. Ako je govor i razvijen do neke mere, dete ga ne koristi dovoljno u komunikaciji.
Simptom koji takođe treba pomenuti je i deficit u komunikaciji između deteta sa poremećajem autističnog spektra i druge osobe. To se odnosi na smanjeno pokazivanje emocija, a prisutno je i otežano ili neobično započinjanje, održavanje ili prekidanje socijalne interakcije, te se javljaju i poteškoće u govorno-jezičkom razvoju (izražavanje i razumevanje).
Deca takođe insistiraju na dobro poznatoj rutini i burno reaguju ako se ona prekine ili promeni, ali imaju i izrazito ograničene interese koji su neuobičajeni po intenzitetu. Kod najmanje dece, tu su i neki specifični ismptomi.
“Simptomi koje roditelji majmlađe dece češće primećuju su neobična senzorika, odnosno preosetljivost ili smanjena osetljivost u određenim senzornim modalitetima (na primer buka, svetlost, određena hrana) ili se dešava da u istim situacijama dete pokazuje i pojačanu i smanjenu osetljivost. Slaba ili nikakva imitacija odrasli (smeh, pokret), nezainteresovanost za igru sa drugima takođe može biti znak upozorenja”, objasnila je psihološkinja.
