Svi vrlo dobro znamo da proteini igraju veoma važnu ulogu za sveukupno zdravlje organizma. Proteini su mikronutrijenti koji čine značajnu komponentu svih naših ćelija i aminokiselinama održavaju telo u ravnoteži, a nedovoljan unos proteina može da bude rizičan po zdravlje.
Nedostatak proteina označava stanje kada nam u organizmu nedostaje proteina koje unosimo ishranom, piše eKlinika. Proteini koji se nalaze u hrani potiči iz biljnih i životinjskih izvora kao što su meso, jaja, mlečni proizvodi, pečurke, orašasti plodovi…
Verujemo da neke od navedenih namirnica jedete skoro svakog dana, ali da li dobijate dovoljno proteina? To ćete saznati pomoću signala koje telo šalje.
Nedostatak proteina
Nedostatak proteina ukazuje nam da jedemo hranu siromašnu proteinima. Trebalo bi da dobijamo najmanje 10 odsto dnevnih kalorija iz proteina. Nedostatak proteina se najčešće javlja kod ljudi sa posebnim zahtevima, kao što su starije osobe i ljudi koji se pridržavaju stroge vegetarijanske ili veganske dijete.
Ovo su prvi simptomi nedostatka proterina:
- trošenje i skupljanje mišićnog tkiva
- edem (nakupljanje tečnosti, posebno u stopalima i gležnjevima)
- anemija (nemogućnost krvi da isporuči dovoljno kiseonika ćelijama, obično uzrokovana nedostatkom u ishrani, kao što je nedostatak gvožđa)
- spor rast (kod dece)
Jedan od najčešćih znakova da ne dobijamo dovoljno proteina je otok, koji se naziva i edem, posebno u stomaku, nogama, stopalima i rukama. Proteini koji cirkulišu u krvi pomažu u sprečavanju nakupljanja tečnosti u tkivima. Ali, mnogo je uzroka koji mogu izazvati edem, pa je potrebno konsultovati se sa lekarom u slučaju da je u pitanju nešto ozbiljnije.
Proteini znatno utiču na raspoloženje
Naš mozak koristi supstance koje se zovu neurotransmiteri za prenošenje informacija između ćelija. Mnogi od ovih neurotransmitera su napravljeni od aminokiselina, koje su gradivni blokovi proteina.
Dakle, nedostatak proteina u ishrani može značiti da naše telo ne može da proizvede dovoljno tih neurotransmitera, a to bi promenilo način na koji naš mozak funkcioniše. Sa niskim nivoom dopamina i serotonina, na primer, možemo da se osećamo depresivno ili preterano agresivno.
Problemi sa kožom, noktima i kosom
Kosa, nokti i koža se sastoje od proteina poput elastina, kolagena i keratina. Kada naše telo ne može da ih proizvede, dešava se da nam je zbog toga proređena kosa, suva koža koja se ljušti ili se javljanju neravnine na noktima. Ishrana nije jedini mogući uzrok, naravno, ali to je nešto što treba uzeti u obzir.
Umor i slabost
Istraživanja pokazuju da samo nedelju dana neunošenja dovoljno proteina može da utiče na mišiće moji su odgovorni za naše držanje i kretanje, posebno ako imate 55 ili više godina. Tokom vremena, nedostatak proteina može dovesti do gubitka mišićne mase, što zauzvrat smanjuje našu snagu, otežava održavanje ravnoteže i usporava metabolizam.
Takođe, može dovesti i do anemije. Tada naše ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika, što nas čini umornim.
Pojačan apetit
Nedostatak proteina podstiče osećaj gladi. Ako želite da jedete i pored redovnih obroka, to može da znači da nam je potrebno više proteina. Istraživanja su pokazala da konzumiranje hrane bogate proteinima pomaže da se osećamo sito tokom dana
Osobama koje imaju malo proteina često je potrebno više vremena da saniraju posekotine i ogrebotine. Isto važi i za uganuća i druge nezgode povezane sa vežbanjem. To može biti signal da telo ne proizvodi dovoljno kolagena.
Smanjuje se nivo “dobrih” bakterija
Aminokiseline u krvi pomažu imunološkom sistemu da stvori antitela koja aktiviraju bela krvna zrnca da se bore protiv virusa, bakterija i toksina. Proteini su nam potrebni za varenje i apsorpciju drugih hranljivih sastojaka koji nas održavaju zdravim.
Takođe, postoje dokazi da protein može da promeni nivo “dobrih” bakterija koje se bore protiv bolesti u crevima.
Kvašiorkor – teška pothranjenost usled manjka proteina
Kvašiorkor je bolest koja ukazuje da ishrani nedostaje dovoljno belančevina. Javljaju se crne lezije na koži i karakteristični otok na trbuhu, a ova bolest može da izazove dijareju, mršavljenje, anemiju, usporen rast i psihološke i mentalne probleme. Češće se javlja kod dece nego kod odraslih.
Preuzeto: telegraf.rs
Foto: Preepik/yanalya
