Kao država, u 2023. imamo dva ključna izazova pred sobom, da zadržimo finansijsku disciplinu i radimo na ubrzanju rasta BDP-a. Pored toga, ključno je ono što ćemo uraditi kada je u pitanju reforma javnih preduzeća, pre svega u sektoru energetike. Izazovna će biti i nabavka povoljnih energenata za sledeću zimu. Predsednik Aleksandar Vučić i cela Vlada već rade na tome.
Ovo je izjavio potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za portal 24sedam. Kako je objasnio, jedan od ključnih izazova biće i da Srbija diverzifikuje svoju nabavku energije.
– Inflacija jeste u nadležnosti Narodne banke Srbije, ali ono što je na nama jeste da vodimo računa da fiskalna politika koju mi vodimo i monetarna politika koju vodi NBS budu koordinisane i da tu ne bude nikakvog šuma. Moramo insistirati na dosadašnjoj čvrstini stava da se vodi računa o tome gde ide svaki dinar građana Srbije. Odgovorna ekonomska politika je iznad svega – naglašava ministar.
Prema njegovim rečima, srpska ekonomija u Evropi grabi krupnim koracima napred.
Privukli smo veliki iznos stranih investicija, više od četiri milijarde evra u 2022. godini, i ubrzano digitalizujemo našu privredu. Želimo da stvorimo šansu ljudima da pokreću svoje biznise, investiraju novac, a da sa druge strane, svi kao društvo, imamo korist od toga.
Da li će se i u 2023. nastaviti program novčane pomoći za mlade, i kakvu još podršku oni mogu da očekuju?
– Mladi i stvaranje uslova za njihov bolji i kvalitetniji život su jedan od osnovnih prioriteta Vlade Srbije. Zato gradimo puteve, dovodimo investitore, otvaramo nova radna mesta, gradimo vrtiće, škole, ali i pravimo programe i donosimo odluke kako bismo svim građanima, a posebno mladima, obezbedili siguran posao, stalan rast plata i što bolji životni standard. Cilj nam je da mladi ostanu u Srbiji i da tu zasnuju porodice. I na dobrom smo putu. Brigu koju smo pokazali za njih, mladi su prepoznali. Bile su izuzetno pozitivne reakcije na novčanu podršku države u 2022. godini. Dva puta, u februaru i junu, podržali smo mlade od 16 do 30 godina sa po 100 evra, a u decembru smo isplatili po 5.000 dinara na račune oko milion njih.
Podsetiću vas i na program “Moja prva plata“ kojim država daje mogućnost mladima da steknu prvo radno iskustvo i nađu prvi posao. Više od 30.000 mladih je kroz taj program, koji se uspešno sprovodi od 2020. godine, steklo prvo radno iskustvo. Ono što je važno napomenuti jeste to da je za narednu godinu povećana naknada, pa će svako od njih kroz program dobiti 30.000 dinara ukoliko ima fakultetsko obrazovanje, a 25.000 dinara ukoliko ima srednju školu. Tako država pokazuje koliko su joj mladi važni, ali i svoju snagu da im obezbedi što bolji i kvalitetniji život, na čemu će i dalje raditi.
Da li se, pored najavljene povišice plata i penzija, može očekivati dodatni rast primanja u toku 2023. godine?
– Prioritet svake odgovorne države jesu njeni građani i poboljšanje kvaliteta njihovog života. Podsetiću, penzioneri su u decembru 2022. dobili veće penzije za devet odsto, dok će od 1. januara one biti dodatno uvećane za 12,1 odsto. To je, kumulativno, rast penzija od 20,8 odsto. Takođe, očekujemo da prosečna penzija u 2023. iznosi 322 evra, dok je pre 10 godina bila samo 204 evra. Osim penzionera, veća primanja od januara imaće i zaposleni u javnom sektoru za 12,5 odsto, dok će plate za vojna lica, oficire, podoficire i vojnike po ugovoru biti povećane za čak 25 odsto, što će, ako se ne varam, biti dosad najveće povećanje plata u vojsci.
Cilj nam je da do kraja 2026. godine prosečna plata bude 1.000 evra, a penzija između 420 i 450 evra. Usvojili smo i odluku da se povećava minimalna zarada za 14,3 odsto, što je rekord u odnosu na prethodne godine. Sve ovo smo postigli uprkos ogromnim izazovima sa kojima se suočavamo, uz važnu napomenu da predstojeća povećanja primanja građana neće ugroziti stabilnost naših javnih finansija. Nastavićemo sa politikom brige o svakom pojedincu, da se borimo za bolji život svakog građanina. Naš je cilj da zadržimo kontinuitet rasta plata i penzija, a ubeđen sam da ćemo, kao i do sada, odgovornom politikom, to i uspeti.
Koliko duga države dospeva u 2023. i da li rast kamatnih stopa otežava otplatu? Kako će to uticati na visinu javnog duga?
– Srbiji naredne godine dospeva na naplatu 4,6 milijardi evra duga, ali spremni smo da se dobro nosimo sa tim obavezama. Kao prvo, zahvaljujući povećanju BDP-a, nama rastu prihodi u budžetu, pa ćemo po tom osnovu imati dodatni novac. Osim toga, zahvaljujući dobrim prijateljskim odnosima sa UAE i angažmanu predsednika Vučića, obezbedili smo povoljan zajam od UAE od milijardu dolara, uz kamatu od svega tri odsto. U vremenu kada se druge države, razvijenije od nas, zadužuju po većim kamatama, mi smo uspeli da obezbedimo ovu povoljnu kreditnu liniju. Uslovi na međunarodnom tržištu nisu povoljni. Mi smo ovim uštedeli mnogo novca jer da smo se zadužili po dosta nižoj kamati. Da smo išli na međunarodno tržište, kamata ne bi bila niža od sedam procenata.
Takođe, sklopili smo stendbaj aranžman sa MMF-om u iznosu od oko 2,4 milijarde evra. On predstavlja podršku dogovorenom ekonomskom programu Srbije u naredne dve godine. Prilikom donošenja odluke o odobravanju aranžmana, MMF je ocenio da se Srbija u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi, da se privreda brzo oporavila od pandemije virusa korona, a da smo mi pravovremeno započeli konsolidaciju u cilju ponovne izgradnje odbrambenih mehanizama naše ekonomije. Naš javni dug je trenutno 55,1 odsto BDP. Ako je prosek EU 95 odsto, a nivo Mastrihta 60 odsto, mogu da kažem da mi apsolutno odgovorno upravljamo našim javnim dugom. Ne postoji nijedan indikator koji govori da je Srbija prezadužena.
Imamo nove propise za oporezivanje frilensera. Da li su oni tako stavljeni u povlašćeni položaj, i koliko je starog duga naplaćeno do sada?
– Poreska uprava je donela 7.896 rešenja sa utvrđenom obavezom po osnovu poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od tri i po milijarde dinara. Ministarstvo finansija se trudilo da uvede praksu preveniranja pojave problema u praksi, koji nastaju na osnovu primene naših, pre svega poreskih propisa. Svesni smo da jedino jasni i predvidljivi propisi mogu da donesu boljitak svima i dobar privredni ambijent. Isto tako, kad god su određene grupe, razna udruženja tražili sastanak sa nama, mi smo im izlazili u susret. Konkretno, kada je reč o frilenserima, mislim da smo izašli sa fer i poštenim rešenjem za sve. Ono je deo Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Ponudili smo dva opciona rešenja, imajući u vidu da imamo naše građane koji se frilensingom bave povremeno i ostvaraju niže iznose prihoda, kao i one kojima je to osnovni izvor prihoda. Zavisno od ovih okolnosti, frilenseri će prilikom svakog podnošenja poreske prijave da se opredele za opciju koja je za njih primerenija, uzimajući u obzir visinu obaveza po osnovu poreza i doprinosa, ali i prava koja ostvaruju iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Zahvaljujući izmenama, frilenseri će poreze i doprinose da plaćaju kvartalno, a poresku prijavu podnose za svaki kvartal posebno u roku od 30 dana od isteka kalendarskog kvartala. Kada me pitate da li su stavljeni u povlašćeni položaj, rekao bih da nisu. Naime, trebalo bi imati u vidu da ostvarivanje prihoda iz radnog odnosa i frilensing nisu uporedive katergorije, pre svega zbog toga što poslodavac zaposlenima obezbeđuje uslove za rad, a frilenseri, po pravilu, to moraju da urade sami. Imali smo u vidu i to da je veliki broj frilensera zavisio od ćudi poslodavca, uglavnom inostranih. Ugovori im nisu bili sigurni, zavisili su od stanja u ekonomiji ne samo matične države, već i one za koju su radili. Pandemija, a sada i ova kriza utiču na njihov obim posla. Tu je i pitanje PIO i zdravstvenog osiguranja, kao i mnoge druge teškoće.
