Tri nedelje nakon ubedljive pobede na izborima za Evropski parlament, desničarska partija Nacionalno okupljanje (RN) u nedelju je učvrstila svoju poziciju vodeće stranke u Francuskoj, zauzevši vođstvo u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora, koje je predsednik Emanuel Makron raspisao upravo nakon neuspeha na evropskim izborima.
Nacionalno okupljanje je na putu da obezbedi 33,2 odsto glasova na nacionalnom nivou, navodi anketa Ipsosa, a to je pet poena ispred levičarskog saveza Novi narodni front (NFP) i neverovatnih 12 poena ispred centrističke koalicije Makrona. Ukoliko ovakav trend bude nastavljen i u drugom krugu 7. jula, Nacionalno okupljanje moglo bi da obezbedi između 230 i 280 mesta u Narodnoj skupštini. To je velika razlika u odnosu na 89 mesta koliko je stranka imala pre raspuštanja parlamenta, mada i dalje nedovoljno da se postigne apsolutna većina, za koju je potrebno 289 mesta.
Ovakav rezultat nesumnjivo daje prednost i Žordanu Bardeli, predsedniku Nacionalnog okupljanja, u trci za budućeg premijera Francuske. Pitanje kohabitacije, iako Francuska ima iskustva sa tim, biće veoma zanimljivo jer je jasno da bi zemlju sa Makronom na mestu presednika i Bardelom na mestu premijera čekao “skok u nepoznato”.
“Premijer svih u Francuskoj”
Bardela je u centru Pariza pred salom punom novinara iz celog sveta održao petominutni pobednički govor. Strogog izraza lica, Bardela je obećao da će biti premijer “za sve ljude Francuske… poštujući opoziciju, otvoren za dijalog i brižan u svakom trenutku za jedinstvo naroda”.
“Sada nas sedam dana deli od istorijskog izbora i nadam se da će ova kampanja pred drugi krug izbora moći da se odvija u klimi smirenosti i poštovanja institucija i demokratskih pravila svih Francuza i Francuskinja”, rekao je on.
Ipak, to ga nije sprečilo da se osvrne na levičare i centriste, prenosi Euronews.
“Jasno je da, s obzirom na rezultate, predsedesnički tabor nije više u poziciji da pobedi”, rekao je on. Čini se da bi centristička koalicija Emanuela Makrona mogla da izgubi čak 180 mesta i zadrži samo 70 u parlamentu.
Kohabitacija u Francuskoj nije presedan i do nje je u modernoj istoriji Francuske došlo tri puta. Konzervativni premijeri Žak Širak i Eduar Baladur radili su sa socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom osamdesetih i devedesetih godina, dok je socijalistički premijer Lionel Žospen bio u kohabitaciji sa Širakom kao predsednikom od 1997. do 2002. godine.
Ovoga puta, međutim, sve je drugačije, piše Politico. Svi prethodni “čudni” politički parovi bili su iz političkog mejnstrima, što je činjenica koja je pogodovala saradnji. U međuvremenu, premijer koji dolazi sa jedne strane “političkog ektrema” gurnuo bi Francusku u nepoznate vode.
Izgledi da će Francusku voditi Makron i Bardela već izazivaju uzbunu u EU i šire. Druge zemlje EU strahuju od katastrofalnih posledica po položaj Francuske kao globalne strateške sile i ključne članice EU.
Pokušaji da se zauzda visoki dug zemlje ili da se pojača podrška Ukrajini, takođe, biće samo teži ako se desničarska vlada bori za prevlast sa Makronom.
Francuske kohabitacijske vlade su u prošlosti uticale na Brisel. Vlade u vreme Miterana i Širaka iskusile su stalne borbe za vlast sa svojim premijerima, ali su nastojale da prikažu jedinstvo u Briselu jer su se saglasile oko osnova: mesto Francuske je u EU, vladavine prava i zajedničke ideje o demokratskom diskursu. Ovog puta, kohabitacija bi testirala granice sistema.
“Makron će biti u izuzetno nekomfornoj poziciji, jer to nije kao kod nekih prethodnih koahbitacija u Francuskoj, kada je predsednik imao još uvek solidnu političku stranku oko sebe, na koju je mogao da računa. Sada ćemo imati predsednika koji je potpuno usamljan bez političke stranke i pristalica, biće potpuno izolovan i neće moći da deluje na francusko društvo. Za Francusku to će biti skok u nepoznato jer sa ustavne tačke gledišta čak ne znamo kakvu će težinu imati predsednik koji nema nikakvu političku podršku u parlamentu”, rekao je za Euronews Srbija profesor Fakulteta političkih nauka u Parizu Frederik Žili.
Francuski premijer i predsednik takođe će morati da se dogovore o tome koga će poslati u Brisel da preuzme uticajnu ulogu francuskog komesara EU. U prošlosti, što je neverovatno, Francuskoj je bilo dozvoljeno da pošalje dva komesara tokom perioda kohabitacije, ali ovaj put joj neće biti priušten takav luksuz.
