Kao što je najavljeno, poslednjeg dana 55. Apatinskih ribarskih večeri Ribarnica „Lavač“ i „Bio-fiš“ organizovali su kuvanje ribljeg paprikaša za 1000 ljudi.
– Skuvali smo paprikaš od 500 litara što je dovoljno za oko 1000 porcija koje smo podelili građanima. Bio fiš Apatin i Bio-fiš Sombor su apatinska firma koja zapošljava 50 ljudi. Bavimo se proizvodnjom šarana, i to oko 700 tona godišnje u ribnjacima u Somboru i Baču. Ako pričamo o vodenom ogledalu u Somboru radimo oko 35 hektara visokoproduktivnog ribnjaka koji pravi pet tona ribe po hektaru.
Najproduktivniji je ribnjak u Srbiji. U Baču radimo na 330 ha, sa proizvodnjom koja je klasična, znači poluintezivna, negde do dve tone po hektaru. Najveći smo uvoznik sveže ribe u Srbiji. Ne postoji lokacija u Srbiji koju mi ne snabdevamo svežom ribom. Bavimo se uvozom i distribucijom smrznute ribe. Delatnost smo proširili i na konzerviranu ribu, rekoa je Nikola Mandić, generalni direktor firme „Bio-fiš“.
– Za paprikaš smo utrošili oko 130 kg očišćene ribe, 4 kg mlevene paprike, 4 kg mlevenog luka, stavljeni su riblji dodaci i potrošeno tri litre paradajza. To su bili glavni sastojci koje smo koristili. Što se tiče neke ocene ovih 55. Ribarskih večeri u konzumaciji sveže pečene ili kuvane ribe, mislim da je postignut maksimum. Štand „Lavača“ je ove godine bio najviše posećen, rekao je Dušan Medić, vlasnik Ribarnice „Lavač“.
Mandić je dodao da bi u poboljšanju manifestacije trebalo slediti primer Češće države koja je stala iza proizvodnje šarana. On je vrsta koja je vezana za Vojvodinu, čak 99 odsto se proizvodi u Vojvodini.
– Treba instistirati na konzumaciji i kvalitetu šarana jer je ta riba važna poljoprivredna grana. Važno je znati zašto je zdravo jesti ribu, kakva je razlika u kvalitetu. U Češkoj se dva dana konzumira isključivo riba, kada ih poseti oko 100.000 ljudi. Država radi na očuvanju proizvodnje šarana. Apatin bi, tako, mogao da ponese centralnu mesto kao finalna ili kao manifestaciju koja otvara sve one vezane za ribu. U Apatinu postoju duga tradicija konzumacije ribe.
Italijani imaju izraz “Jedemo ono gde živimo“ što znači da mi u Apatinu treba da konzumiramo šarana. Bio fiš šaran koji proizvodimo u Somboru i Baču ima ispod 2% masnoće, što je četiri puta manje masti od pastrmke, šest puta manje od lososa i dva puta manje nego brancin. Šaran je riba koja doprinosi zajednici. Ako su ribarske večeri treba stvarno da budu posvećene ribarstvu i da slave rečno ribarstvo, ribare, alase, reku, ribnjake. Da bude posvećena ribi. Zvezda ribarskih večeri treba da bude šaran, kao vrsta koja ovde obitava i svi je znaju, kaže Mandić.
Izvor: Radio Dunav
