Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način, kažu, novac ipak cirkuliše.
Istraživanja pokazuju da u Srbiji od oko 1.000 ljudi samo dvoje ili troje štedi u bankama, iako trećini njih mesečno u džepu ostane višak novca.
U medijima su neretki naslovi kako provalnici upadaju u kuće i stanove, pa čak i po više desetina provala bude u toku jedne noći, a provalnici traže novac jer znaju da ga po navici građani čuvaju kod kuće.
Takva mesta poznata kao “slamarica” poznata su i lopovima, pa ipak Srbi preferiraju dostupnost “živog” novca u kući i izbegavaju da ga ostave u banci.
Pretpostavke su da građani Srbije u “slamaricama” čuvaju oko 3,5 milijardi evra, a podaci prodavaca sefova i bezbednosne opreme govore o tome da se sve češće kupuju brave, kamere i alarmi i ugrađuju sefovi.
Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način, kažu, novac ipak cirkuliše, a na oročeni iznos na duži vremenski period moguće je i zaraditi novac.
Kako preporučuje ekonomska struka, prilikom donošenja odluke o štednji, bitno je da banka bude jaka, stabilna, i da nije dobro “juriti” najveću kamatu već pravilno odabrati koji je proizvod banke najviše prilagođen potrebama štediše.
Postoje štednja po viđenju ili oročena s različitim modelima isplate kamate, odnosno pripisom kamate po dospeću kao i posebne varijante, u zavisnosti od izbora valute, s mesečnom isplatom kamate, isplatom kamate unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate i sa slojevitim modelom isplate kamate.
U zemljama srednje i istočne Europe, najviše novca za štednju bankama izdvajaju Austrijanci, čiji prosečni depoziti mesečno iznose oko 240 evra, a na začelju se nalaze građani Srbije sa oko 37 evra.
Preuzeto: Srbija Danas
