Pravoslavni hrišćani u Srbiji danas proslavljaju najveći hrišćanski praznik Uskrs, dan kada je Isus Hrist vaskrsao.
Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: “Neverni Toma.”
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrs je pokretan praznik i praznuje se tri dana, a može biti u razmaku od 35 dana.
Pozdrav i tucanje jajima
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu, posebno darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
U nekim našim krajevima farbana vaskršnja jaja se nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.
Narodni običaji
Ranije se praktikovalo da domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom. Potom se odlazi u crkvu na jutrenje i Vaskršnju Liturgiju i sa sobom nose jaja. Jedan deo podeli po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Gde nema crkve ljudi se u selima okupljaju oko “zapisa”.
Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali o litiji koja se nosi sutradan oko sela. Uobičajen pozdrav je “Hristos voskrese – Vaistinu voskrese”, i on se upotrebljava u toku cele naredne sedmice. Kad se završi služba u crkvi, ljudi, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko nje ili na obližnjim livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mesa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo, pevalo i veselilo.
U Gornjoj Pčinji, svako selo je priređivalo sabor, na kome se prvi put, posle višenedeljnog posta, igralo i pevalo.
Ujutru, u selima Južne Srbije, prvo se prima “komka” – pričešćuju se, i to pošto su svi ukućani svečano se obukli i “ponovili” za Uskrs nekim delom odeće ili celim odelom. Komka se kod kuće; prvo domaćica spremi rese od drena, koprive i zdravca i sve to potopi u vino zajedno sa komadićima vaskršnjeg kolača. Posle toga je porodični ručak, a zatim mlađarija ide na “vrtešku”, koja je čvrsto usađen stožer na koji se stavi dugačka greda.
Na oba kraja grede udenuta su po dva vertikalna klina za koje se pridržavaju igrači, a trbuhom se oslanjaju o samu gredu. Dva igrača trčeći vrte gredu ili jednostavno neko stane u sredinu i zavrti ih. Da bi se vrteška lakše okretala, vrh grede se namaže sokom stabljike mladog kukureka. Dok se jedni vrte, drugi igraju klisa ili piljke, igraju u kolu i pevaju razne prigodne pesme.
