Iako možda ne volite da mirno posmatrate kako mile po sobama, kućni paukovi nisu opasni i zapravo su od velike pomoći, kaže entomolog Met Berton.
Ljudi vole da razmišljaju o svojim stanovima kao o sigurnoj izolaciji od spoljnog sveta, ali unutra se mogu naći razne vrste paukova. Neki su slučajno zarobljeni, dok su drugi kratkotrajni posetioci. Neke vrste čak uživaju u zatvorenom, gde srećno žive svoj život i razmnožavaju se. Oni su obično tajni podstanari i nisu ni agresivni ni opasni. A možda vam i pružaju usluge, poput jedenja štetočina – neki čak jedu i druge paukove.
– Znam da će neke biti teško uveriti u to, ali ako vidite pauka u svom domu nemojte ga ubiti. Zašto? Zato što su oni važan deo prirode i našeg unutašnjeg ekosistema – tvrdi Berton.
Eliminišu gore štetočine
Iako su generalno grabljiivci, sposobni da pojedu sve što ulove, paukovi redovno hvataju štetočine, pa čak i insekte koji prenose bolesti – na primer, komarce. Postoji čak i vrsta paukova skakača koja u afričkim domovima radije jede komarce ispunjene krvlju. Dakle, ubistvo pauka ne košta samo pauka života, već može odvesti važnog grabljivca iz vašeg doma.
Berton kaže da se kućni paukovi uglavnom drže svojih ćoškova i nikada nisu agresivni prema ljudima.
Neki ljudi misle da su oni insekti i napadači poput bubašvaba ili mrava. Njih nikada nećete pronaći u ormarima. Slično kao i njihovi rođaci na otvorenom koji jedu štetočine, kućni paukovi tiho ubijaju insekte koji žele našu hranu. Ako ništa drugo, može se reći da oni nas, na neki način, štite
Svi paukovi sveta godišnje pojedu između 400 i 800 tona insekata i malih životinja. Do tog zaključka došao je tim nemačkih, švedskih i švajcarskih naučnika.
U svom istraživanju objavljenom nedavno u stručnom časopisu “The Science of Nature”, naučnici su zaključili da maleni paukovi u svojoj mesožderskoj trci iza sebe ostavljaju čak i kitove koji godišnje pojedu tek između 400 i 500 tona planktona, račića, riba i mekušaca.
Nezamenjiva uloga u ekosistemu
Odnedavno je poznata i važnost osmonožnih stvorova i po ekološki sastav.
– Naši proračuni su pokazali globalnu važnost paukova za smanjenje populacije insekata i održavanje prirodne ravnoteže – kaže naučnik Martin Nifeler.
Jednostavno rečeno, kada bi se smanjio broj paukova, znatno bi se povećao broj insekata koji su njihov plen, što može doneti pretnju u obliku smanjenog prinosa roda, većeg prenosa bolesti, neravnoteže koja posledično može ugroziti i druge vrste.
Strah je prirodan, ali se može savladati
Nije neprirodno bojati se paukova. Imaju puno nogu i gotovo su svi otrovni, ali većina vrsta ima otrov preslab da bi izazvao probleme kod ljudi. Čak i sami entomolozi mogu postati žrtve arahnofobije. Postoji više istraživača paukova koji su pobedili svoj strah posmatrajući ih i radeći s tim fascinantnim bićima. Ako oni to mogu, možete i vi!
Ove životinjice nisu opasne za vas i zapravo više vole da izbegnu ljude; mi smo za njih mnogo opasniji nego obrnuto. Ugrizi paukova izuzetno su retki. Iako postoji nekoliko medicinski važnih vrsta, poput udovice i samotnjaka, čak su i njihovi ugrizi retki i retko uzrokuju ozbiljne probleme. Ako i dalje patite od arahnofobije, uzmite u obzir da uobičajeni kućni paukovi, poput dugonog pauka, zapravo jedu crne udovice, piše “Return to Now”.
Preuzeto: 24sedam
