Deo profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu juče je objavilo saopštenje u kojem pozivaju druge kolege na solidarnost sa vanrednim profesorom Dinkom Gruhonjićem.
Podsećamo da je u javnosti, tokom poslednjih nedelja pokrenuta debata povodom nastupa Dinka Gruhonjića i Ane Lalić Hegediš na REBEDU festivalu, gde su oni Vojvodinu predstavljali kao odvojeni entitet od Srbije koristeći reči “srbizacija”, “galop srpskog nacionalizma”, “dosrbljavanje”…
U saopštenju kolega profesora piše: “Želimo da istaknemo da kao akademski građani ne branimo nužno i bezrezervno sve stavove kolege Gruhonjića, nego njegovo pravo (i pravo svih nas) da ima stav, da ga iskaže javno i da zbog toga ne trpi pritiske kojima se ugrožava njegova bezbednost, pravo na rad, pa i život.
Uređivački kolegijum portala Vojvodina uživo podseća da svaki građanin Republike Srbije (“pravo svih nas”) ima pravo na stav i mišljenje, bez obzira da li je “akademski građanin”, poljoprivrednik, radnik …
Ukoliko se u saopštenju podržava pravo Dinka Gruhonjića da “javno iskaže” svoj stav, zašto se onda oduzima, to isto pravo, svima ostalima da imaju svoj, lični, stav o izrečenim rečenicama tokom festivala REBEDU? Da li je Dinko Gruhonjić iznad svih, i ima svoj set prava, koje drugi nemaju? Da li profesor na Filozofskom fakultetu (akademski građanin) ima više prava od drugih građana? Da li pofesor Filozofskog fakuleta sebi daje za pravo da svoje “stavove” izrečene na festivalu krije iza “akademskih sloboda” (kako piše u saopštenju) i fakulteta? Da li je preispitivanje ove odgovornosti “akademskih građana” automatski i udar na slobodu Univerziteta? Da li akademski građani, koji se kriju iza univerzitetskih titula, imaju pravo na dogmu – da se njihovi stavovi ne preispituju već se u njih slepo veruje.
Zašto aktivisti i deo profesora reaguju na grafit mržnje prema ustaškom zločincu Dinku Šakiću? Zašto im smeta šta piše na grafitu? Da li zato što se Dinko Gruhonjić jasno poistovetio s Dinkom Šakićem prilikom gostovanja na festivalu REBEDU?
Uređivački kolegijum portala Vojvodina uživo najoštrije osuđuje svaki napad na novinare i iskreno veruje da sloboda govora i “pravo na stav, da ga iskaže javno” prestaje tamo gde počinje govor mržnje.
