Od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Petnaesti jubilarni filmski festival Slobodna zona biće održan od 7. do 12. novembra 2019. godine u sedam bioskopskih dvorana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Festival će 7. novembra svečano otvoriti film Areta Frenklin – Amazing Grace u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u.
Areta Frenklin – Amazing Grace je jedinstveni filmski dokument o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u istoriji. Areta Frenklin se 1972. na vrhuncu slave u 29. godini vraća korenima da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel himni svih vremena. Samo postojanje ovog filma je pravo čudo jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o ovom jedinstvenom događaju ugleda svetlost dana. Za razliku od istoimenog kultnog albuma gde su neke od muzičkih deonica promenjene i dosnimljene u studiju, u filmu je zabeležena sirova snaga Aretinog originalnog izvođenja i njena neverovatna harizma koja sija sa filmskog platna skoro pola veka kasnije i mami egzaltaciju i suze kao tog davnog vikenda u Los Anđelesu.
Gledaoce očekuje još uzbuđenja. Domaća premijera filma Dnevnik Diane Budisavljević je takođe jedan od važnih trenutaka festivala, a za ovaj višestruko nagrađivani film vlada veliko interesovanje. Rediteljku filma Danu Budisavljević publika Slobodne Zone već poznaje, njen film Nije ti život pjesma Havaja prikazan je sa velikim uspehom na Slobodnoj Zoni 2012. godine.
Ovogodišnji program Slobodne Zone obeležiće filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.
U pariskom predgrađu Monfermej, koje je Viktor Igo opisao u svom kultnom romanu Jadnici, tenzije dostižu vrhunac kada hapšenje maloletnika krene naopako. Mreža mržnje i ucena uzima danak među najslabijima, sve dok ne ustanu oni koji nemaju šta da izgube. Reditelj Lađ Li je u Montfermeju vodio aktivističku video grupu i 365 dana brižljivo dokumentovao život u predgrađu, uključujući i brutalne nemire iz 2005. godine. Njegov igrani prvenac Jadnici u velikoj meri je baziran na tom iskustvu i predstavlja provokativni i vizuelno fascinantan uvid u napet odnos između lokalnog stanovništva i policije. Film je dobitnik velike nagrade žirija (Grand Prix) na ovogodišnjem festivalu u Kanu.
Novi programski segment na festivalu EU Zona promena posvećen je svim promenama koje se trenutno događaju u Evropskoj uniji od narastajućih socijalnih tenzija. Brexita, pitanja migranata i porasta desnih populističkih pokreta.
Novi dokumentarac švedskog novinara i reditelja Fredrika Gertena Izbačeni bavi se temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas – sve više ljudi nije u mogućnosti da ostvari jedno od glavnih ljudskih prava – pravo na krov nad glavom. Film istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.
Film Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom detaljno govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona. Život tvorca hit serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim identitetom. Kombijujući intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke, reditelj Henrik Georgson, koji je proslavljen televizijskom serijom The Bridge (Most), stvara snažan i izuzetno aktuelan portret čoveka koji je upozoravao da je demokratija u opasnosti mnogo pre nego što je to postalo očigledno.
Ova tri filma biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas Slobodne Zone.
U okviru programa Horizonti Balkana publiku očekuje još jedan muzički dokumentarac. Reč je o filmu reditelja Andreja Korovljeva Tusta. Reditelj nam otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule. Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.
Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je jedna od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.
U okviru međunarodne selekcije publika će moći da pogleda i najnoviji film čileanskog reditelja Patrisia Guzmana. Posle filmova Nostalgija za svetlošću i Sedefno dugme, Guzman se u filmu Kordiljeri snova okreće Kordiljerima kao metafori tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine, dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti. Publika Slobodne Zone će Guzmanov prethodni film Sedefno dugme moći da pogleda u okviru ovogodišnjeg specijalnog programa Najbolje od Slobodne Zone u dvorani Jugoslovenske Kinoteke.
TustaFoto: Promo
Borba za ženska prava, emancipaciju i ravnopravan odnos među polovima i dalje je centralna tema programskog segmenta Ženska linija, a tu je i program za mlade 14+ u okviru koga će biti organizovane srednjoškolske projekcije.
Pored već tradicionalnih programskih linija posebnim programima biće obeleženo i 15 godina Slobodne Zone i 30 godina od pada Berlinskog zida. U dvorani Jugoslovenske kinoteke publiku očekuju filmovi kao što su Nebo nad Berlinom, Život drugih i Barbara, kao najpopularniji filmovi sa prethodnih izdanja festival pod nazivom Najbolje od Slobodne Zone – 20.000 dana na zemlji, Dugme od sedefa, So zemlje i Hana Arent.
Slobodna zonaFoto: Promo
Vredan pomena je i specijalni programski segment U fokusu. U okviru njega biće prikazani neki od najznačajnijih filmova kanadskog reditelja Denisa Kotea uključujući i njegov najnoviji film Antologija gradova koji nestaju. Denis Kote će biti gost festivala i održaće master klas predavanje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
Karte su od danas u prodaji na blagajnama Dvorane Kulturnog centra (DKC), Doma omladine Beograda (DOB), Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog centra Novog Sada, kao i putem onlajn prodajnog servisa tickets.rs.
Dobro došli u Slobodnu Zonu!
Preuzeto: Srbija Danas
