Podešavanje odnosa unetih belančevina i ugljenih hidrata, a da se ne smanji količina hrane, može da deluje isto tako efikasno kao i ograničavanje količine unetih kalorija (redukcione dijete).
Naučnici su eksperimentalno utvrdili da smanjenje broja unetih kalorija može da snizi holesterol, poboljša osetljivost na insulin, pa čak i produži život sisara. Međutim, u novom eksperimentu na miševima, naučnici su pokazali da ishrana zasnovana na maloj količini belančevina a velikoj količini ugljenih hidrata može da donese dobrobiti slične onima koje se postižu ograničenjem broja unetih kalorija.
“Pokazali smo da, kad se direktno uporede dve vrste ishrane, miševi imaju iste koristi od ishrane sa malom količinom proteina a velikom količinim ugljenih hidrata kao i od dijete u kojoj se broj unetih kalorija smanjujje za 40%,”, izjavio je autor istraživanja Stiven Simpson, direktor centra Čarls Perkins na Univerzitetu Sidnej. “Niko osim nekog ko je baš fanatik ne može da održi ishranu sa 40% manje kalorija na duže staze, a ako tako i učini, rizikuje da počne da gube koštanu masu, libido i plodnost.”
Istraživači su uporedili tri dijete u trajanju od 8 nedelja koje su menjale odnos proteina i ugljenih hidrata, s tim što je količina hrana bila ili ograničena, ili je bila uvek dostupna. Od te tri dijete, dijeta sa malo proteina a mnogo ugljenih hidrata (LPHC), u uslovima gde je hrana bila uvek dostupna, dala je iste rezultate što se tiče insulina, nivoa šećera u krvi i nivoa holesterola kao i dijete sa smanjenjem kalorija, uprkos tome što su životinje jele više hrane. Iako su eksperimentalne životinje jele više, njihov metabolizam je bio viši nego kod miševa sa ograničenim brojem kalorija, a oper se nisu ugojile. Ograničenje unetih kalorija kod ove grupe miševe nije donelo nikakve dodatne dobrobiti.
Ako bi se rezultati ovog istraživanja primenili na ljude, podešavanje odnosa između unetih proteina I ugljenih hidrata moglo bi da poboljša zdravlje pre nego drastično smanjenje broja unetih kalorija. “Istina je da smanjenje unete količine hrane i telesne težine poboljšava metaboličko zdravlje i smanjuje rizik od oboljenja kao što su dijabetes tip 2, gojaznost I mesna jetra. Ali, ako uzmemo u obzir rezultate dobijene na miševima, izgleda da je za zdravlje, pogotovo kako godine odmiču, veoma povoljno unositi umerenu količini visokokvalitetnih proteina i obilje kvalitetnih uljenih hidrata”, prokomentarisao je Simpson.
Preuzeto: Zdravahrana.com
