Izraelska vojska je u utorak ujutro objavila zauzimanje graničnog prelaza između Gaze i Egipta, čime je započela dugo najavljivani napad na grad Rafu, poslednjem utočištu za više od 1,4 miliona palestinskih civila u skoro potpuno razorenoj enklavi. Prema palestinskim zvaničnicima taj prelaz je bio “linija života” za ranjene i teško bolesne, koji su sada “osuđeni na smrt”, kao i vitalna ruta za humanitarnu pomoć.
Taj potez je usledio iako je militantna grupa Hamas u ponedeljak uveče prihvatila mirovni plan Egipta i Katara u tri faze, koji bi trebalo da rezultira oslobađanjem preživelih izraelskih talaca i trajnim primirjem. Neposredno nakon toga Izraelski ratni kabinet je jednoglasno dao zeleno svetlo za invaziju na Rafu, a zvaničnici iz vlade u Tel Avivu su za lokalne medije naveli da mirovni plan “ne podrazumeva uslove na koje je Izrael pristao”. Iako Izrael i premijer Benjamin Netanjahu nisu zvanično odbili predlog primirja, u čijem je stvaranju učestvovao i direktor CIA Vilijam Burns, vojna operacija svedoči da ga u najmanju ruku ignorišu.
Vlada je ipak poslalala delegaciju u Kairo da nastavi pregovore, ali to uopšte nije uticalo na obustavljanje napada na Rafu.
Strašna sudbina Palestinaca u Rafi
Oko 1,4 miliona Palestinaca, više od polovine populacije Gaze, zarobljeno je u gradu Rafa i njegovoj okolini. Većina njih napustila je iz svoje domove u drugim delovima majušnog pojasa na obali Sredozemnog mora kako bi pobegla od izraelskih bombi.
Oni se sada suočavaju sa još jednim nemogućim izborom, da ostanu u izbegličkim kampovima ili da pobegnu u “bezbedne” zone, što od njih traži Izrael. Ti ljudi žive u gusto zbijenim naseljima od šatora, prenatrpanim skloništima UN-a, ili prepunim stanovima, piše AP. Zavisni su od međunarodne pomoći kako bi se prehranili, dok su infrastruktura i bolnice skoro u potpunosti uništeni.
Izrael tvrdi da je Rafa poslednje veliko uporište Hamasa u Pojasu Gaze, nakon što su operacije na drugim mestima uništile 18 od 24 bataljona Hamasa, makar prema navodima izraelske vojske. Ipak, čak i na severu Gaze, prvoj meti ofanzive, Hamas se pregrupisao u nekim oblastima i nastavio sa napadima.
Izraelci navode da Hamas ima četiri bataljona u Rafi i da mora da pošalje kopnene snage da ih poraze. Takođe tvrde da je moguće da se neki viši oficiri možda kriju u gradu.
Razlog za ovakvo ponašanje Netanjahua, koje je do sada dovelo do najmanje 35 hiljada civilnih žrtava u Gazi, mediji u Izraelu tumače na nekoliko načina. Levičarski list Haaretz piše da je predlog iznenadio Tel Aviv i da je, prema izjavi jednog zvaničnika umešanog u pregovore, ovo “manje-više najbolji dogovor koji Netanjahu može da dobije, ako ga uopšte želi”.
Netanjahu ima razloga da se plaši mira
Što se razlika između izraelskog i predloga na koji je Hamas pristao tiče, Haaretz navodi da su oni u suštini isti, na osnovu izjave jednog neimenovanog stranog zvaničnika koji je učestvovao u njegovoj izradi.
“Ovaj predlog je isti predlog. Promene su minimalne. Lopta je sada u rukama Netanjahua”, rekao je za izraelski list zvaničnik.
Neke od razlika koje su navedene odnose se na taoce, pa tako Hamas nudi da preda njih 33, “živih ili mrtvih”, po troje nedeljno, dok Izrael zahteva da među tih 33 budu samo živi, a da interval bude tri dana.
Uporno odbijanje Netanjahua da razmotri bilo kakvo primirje navodi Haaretz na zaključak da on možda ne želi mir jer bi ga to možda koštalo premijerske fotelje. Naime, izvor blizak Netanjahuu tvrdio je proteklih dana da je on bio primoran da igra dvostruku igru jer “više neće imati vladu ako objavi prekid vatre”.
Isti izvor ovog lista ipak napominje da bi premijer bio spreman da odloži kopnenu operaciju Rafa u zamenu za prvu fazu sporazuma i oslobađanje desetina izraelskih talaca.
“Izjava da će se operacija u svakom slučaju odvijati je karta na koju strane trenutno igraju, u nadi da će odlaganje operacije navesti Hamas da se kocka da će Izrael biti pod teškim pritiskom da je izvrši tek nakon toga i da nastavi sa ratom posle višemesečne pauze”, navodi izvor.
Tezu da je nastavak rata po svaku cenu od vitalnog značaja za politički opstanak Netanjahua list naklonjen levici potkrepljuje i tvrdnjama neimenovanih stranih diplomata, koji borave u Izraelu.
“Naša procena je da je Netanjahu u borbi za politički opstanak, i da na osnovu toga morate da procenjujete njegove poteze. Što Netanjahu više zaoštrava borbe, veće su mu šanse da preživi kao premijer. Pristanak na dogovor o taocima ugrožava njegovu dalju vladavinu, jer bi zaustavljanje borbi zbog dogovora povećalo domaći pritisak na njega da raspiše izbore i dodatno delegitimatizuje njegov ostanak na poziciji kako u izraelskoj javnosti tako i među međunarodnom zajednicom”, procena je jednog neimenovanog stranog diplomate.
Netanjahuov rejting je još jedan razlog da strepi od izbora. Prema anketi Izraelskog istituta za demokratiju iz marta 57 odsto ispitanika misli da je njegov učinak posle napada Hamasa 7. otobra prošle godine bio loš ili veoma loš. Podsećamo da je izraelski premijer bio u velikom problemu i pre izbijanja rata jer je više od 100 hiljada ljudi protestvovalo protiv njegove namere da reformiše pravosuđe i oslabi tu granu vlasti u odnosu na izvršnu. Protiv Netanjahua je takođe 2019. podignuta optužnica za prevaru i primanje mita zbog čega mu preti 10 godina zatvora, pa je jasno zašto njegovi protivnici misle da su reforma sudstva i ovaj slučaj itekako povezani.
Prema jednom scenariju, Netanjahu u ovom trenutku ne želi dogovor i preferira kopneni upad u Rafu u odnosu na diplomatski potez koji bi mogao paralizovati dalju operaciju izraelske vojske u Gazi. Druga opcija je da je Netanjahu poslednjih dana pojačao svoje pretnje da će poslati trupe u Rafu kao političku polugu nad Hamasom, u pokušaju da primora militantnu grupu da pristane na sporazum.
Oni koji veruju baš u tu opciju smatraju da je aktuelna operaciju na periferiji Rafe najznačajniji test izraelskih objava od izbijanja rata, pre svega tvrdnje da će samo povećanje vojnog pritiska na Hamas dovesti do oslobađanja taoca, navodi Haaretz. Prema ovom pristupu, evakuacija civila u protekla 24 sata, uz zatvaranje katarske televizije Al Džazira, pokazalo se kao efikasna izraelska poluga za vršenje pritiska.
Da li Netanjahu želi da očuva Hamas?
Netanjahua pored levice napada i desnica, ali iz drugačijeg ugla o čemu svedoči tekst Jerusalem Post-a. Autor Hanan Stajnhart smatra da izraelski premijer ima skriveni motiv za produžavanje rata u Gazi, a to je – zadržavanje Hamasa na vlasti.
Naizgled neverovatnu teoriju Stajnhart pravda tezom da se politika vladajuće partije Likud nije promenila od 2015. kada je sadašnji ministar finansija Bezazel Smotrič rekao da je Hamas od koristi Izraelu, a Netanjahu četiri godine kasnije kazao da bi trebalo promovisati jačanje ove grupe u Gazi. To navodno omogućava zadržavanje statusa kvo, jer ova organizacija nikada ne može da dobije međunarodno priznanje, što je čini idealnim “večitim” neprijateljem, koji parališe formiranje palestinske države.
Međutim, zaključak Jerusalem Post-a je isti kao i Haaretz-ov, da je rat jedina slamka spasa za Netanjahua.
“Hamas, oslabljen, ali živ sa kontrolom nad Gazom je ključ Netanjahuove šanse da dozvoli da zadrži status kvo, uključujući i njegov ostanak na vlasti. Sada on mora pronaći način da optuži druge za postizanje njegovog cilja”, piše u tekstu Herusalem Post-a i dodaje se da izraelski lider to radi preko glasnika.
Primer “glasnika” je poslanica Kneseta iz Likuda Revital Gotliv koja je na mreži X okrivila Ameriku za održavanje Hamasa u životu.
“SAD su kastrirale izraelske poluge pritiska na Hamas. One su sprečavale napad na Rafu tri meseca. To je podstaklo masovno povećanje broja kamiona sa pomoći Gazi. U stvari, očekivalo se da će Izrael prestati da se bori u Gazi”, navela je Gotliv.
Predviđanje Jerusalem Post-a je da će biti sve više ovakvih “opravdanja”, dok se stanovništvu ne objasni zašto Hamas i dalje nije bio eliminisan. U tu svrhu je moguća i eskalacija fronta na severu sa Hezbolahom i istoku, sa Palestincima na Zapadnoj obali, makar na retoričkom nivou. U pozadini svega toga će, prema ovoj teoriji, Hamasu biti dozvoljeno da preživi.
Napad na Rafu kao pokušaj da se primire ultranacionalisti
Da pitanje napada na Rafu može imati teške političke posledice po Netanjahua, piše i AP. Ako odstane može doći i do pada vlade jer će joj podršku povući ultranacionalisti.
Pomenuti Smotrič, jedan od članova koalicije, rekao je u utorak da bi prihvatanje sporazuma o prekidu vatre i odustajanje od napada na Rafu značilo da je Izrael „podigao belu zastavu“ i dao pobedu Hamasu.
S druge strane, Netanjahu rizikuje da poveća međunarodnu izolaciju Izraela i da otuđi SAD, kao glavnog saveznika, ako napadne Rafu. Navodno bi njegovo glasno odbijanje da pristane na pritisak iz celog sveta moglo da primiri njegove koalicione partnere.
Sa druge strane moguće je da se uzda da je gnev međunarodne zajednice samo retorički.
