U nauci još uvek nije objašnjeno zašto u stvari sanjamo, poznato je da od snova možemo imati značajne koristi.
Dve glavne faze spavanja su REM (Rapid Eye Movement, faza sa brzim pokretima očiju) i ne-REM faza. Snovi se obično javljaju tokom REM faze, a ona obično započinje sat i po nakon što zaspimo. Oči se brzo pomeraju na jednu i drug stranu dok su kapci zatvoreni. Pored toga, tu fazu karakteriše mešavina raznovrsnih moždanih talasa, nepravilno i brže disanje, nepravilan rad srca i nevoljno trzanje mišića.
Sa druge strane, ne-REM faza je faza bez snova. Za razliku od REM faze, puls, disanje i pokreti očiju su spori, a mišići opušteno. To je faza dubokog sna za koju se uglavnom smatralo da najviše doprinosi odmoru i oporavku organizma.
Međutim, pregledom niza istraživanja o snu, dr Rubin Najman, specijalista za san i sanjanje, utvrdio je da izostanak REM faze takođe predstavlja rizik po zdravlje koji može doprineti bolesti, a jedna od njih je depresija. Primećeno je da se određeni zdravstveni problemi javljaju kod ljudi kojima je REM faza poremećena, ili uskraćena, usled raznih faktora: lekovi (posebno antidepresivi), nesanica, apnea i dr.
Razna istraživanja su ukazala da snovi mogu da budu korisni na razne nečina, između ostalog:
- Sanjanje može da pomogne u učenju;
- Sanjanje ima terapeutski efekat;
- Snovi mogu da pomognu da prevaziđete strahove.
Piše: Vanja
