Loše držanje tela, kriva kičma, gojaznost, najčešći su zdravstveni problemi osnovaca, ali i srednjoškolaca u Srbiji. Istraživanja Instituta Batut pokazuju da je danas svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno. Lekari godinama upozoravaju da se mora nešto hitno preduzeti jer su deca fizički slabo aktivna, jedu nezdravu hranu, slobodno vreme uglavnom provode ispred ekrana – koriste telefon, TV, računar.
Reagovale su prosvetne vlasti i od naredne školske godine planirano je uvođenje softvera, odnosno informacionog sistema za praćenja fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u svim školama. Nastavnici će testirati učenike, podatke će ubacivati u softver i na osnovu dobijenih rezultata preporučiće koje vežbe đaci treba da rade u školi i kod kuće.
Gojaznost kod dece i tinejdžera poprimila je danas epidemijske razmere. To je i preduslov za nastanak mnogih drugih bolesti – kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti.
U Ministarstvu prosvete za Euronews Srbija kažu da bi softver za praćenje fizičkog razvoja kod dece trebalo da zaživi u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od sledeće školske godine. Navode da je to u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine.
“Softer će pratiti fizički razvoj i razvoj motoričkih sposobnosti učenika počev od trećeg razreda osnovnih škola (u prva dva razreda predviđeno je samo praćenje fizičkog razvoja učenika), kao i svih srednjih škola”, kažu u Ministarstvu.
Kako će to izgledati u praksi
U praksi će to izgledati ovako: učitelji i nastavnici fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na početku školske godine (septembar-oktobar) i na kraju svake školske godine (maj) radiće testiranja učenika. Dobijene rezultate testiranja obrađuje softver i prikazuje rezultate. Na osnovu dobijenih rezultata nastavnik fizičkog preporučuje koje vežbe učenik treba da radi kod kuće, napolju, sa vršnjacima i porodicom.
Loše držanje tela, kriva kičma, gojaznost, najčešći su zdravstveni problemi osnovaca, ali i srednjoškolaca u Srbiji. Istraživanja Instituta Batut pokazuju da je danas svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno. Lekari godinama upozoravaju da se mora nešto hitno preduzeti jer su deca fizički slabo aktivna, jedu nezdravu hranu, slobodno vreme uglavnom provode ispred ekrana – koriste telefon, TV, računar.
Reagovale su prosvetne vlasti i od naredne školske godine planirano je uvođenje softvera, odnosno informacionog sistema za praćenja fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u svim školama. Nastavnici će testirati učenike, podatke će ubacivati u softver i na osnovu dobijenih rezultata preporučiće koje vežbe đaci treba da rade u školi i kod kuće.
Gojaznost kod dece i tinejdžera poprimila je danas epidemijske razmere. To je i preduslov za nastanak mnogih drugih bolesti – kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti.
U Ministarstvu prosvete za Euronews Srbija kažu da bi softver za praćenje fizičkog razvoja kod dece trebalo da zaživi u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od sledeće školske godine. Navode da je to u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine.
“Softer će pratiti fizički razvoj i razvoj motoričkih sposobnosti učenika počev od trećeg razreda osnovnih škola (u prva dva razreda predviđeno je samo praćenje fizičkog razvoja učenika), kao i svih srednjih škola”, kažu u Ministarstvu.
Kako će to izgledati u praksi
U praksi će to izgledati ovako: učitelji i nastavnici fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na početku školske godine (septembar-oktobar) i na kraju svake školske godine (maj) radiće testiranja učenika. Dobijene rezultate testiranja obrađuje softver i prikazuje rezultate. Na osnovu dobijenih rezultata nastavnik fizičkog preporučuje koje vežbe učenik treba da radi kod kuće, napolju, sa vršnjacima i porodicom.
profimedia
Prema protokolu, pre nego što pristupe testiranju učenika, nastavnici su u obavezi su provere da li su učenici zdravstveno sposobni za to.
“U skladu sa novim konceptom u praćenju fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti, dobijeni podaci sa testiranja dovode se u indirektnu vezu sa dobrim zdravljem dece i mladih”, navodi se u Ministarstvu.
Softverski dobijeni podaci o svakom učeniku neće se koristiti za ocenjivanje đaka i rezultati ne služe ni za kakvu klasifikaciju ili selekciju učenika. Cilj je da se prati svako dete i promoviše značaj fizičkog vežbanja zbog zdravlja.
Pokretanje softvera je deo reforme programa fizičkog vaspitanja, koji je počeo 2017. godine Ovaj sistem praćenja “peške”, bez softvera, uspostavljen je već kod starijih osnovaca i srednjoškolaca, a nastavnici na osnovu tablica referentnih vrednosti, vode radni karton za svakog učenika koji sadrži podatke sa testiranja. Takođe, daju preporuke učenicima kako da poboljšaju ili održe nivo motoričkih sposobnosti.
“Softver će omogućiti nastavniku jednostavniji unos podataka, brže povratne informacije do učenika i roditelja, kontinuirano praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika tokom školovanja, efikasniji rad na unapređenju mera za poboljšanje fizičkog statusa od interesa za zdravlje učenika, kao i praćenje trenda razvoja učenika kojima predaje”, navode u Ministarstvu.
Marković: Praćenje preko es dnevnika
Miroslav Marković sa Fakulteta za sport kaže da je poražavajući podatak da se samo 13 odsto deca bavi sportom.
On je za K1 rekao da podržava odluku škola da se zabrani upotreba mobilnih telefona na času, ali da podržava njihovu primenu u funkciji vežbanja.
Objašnjava da su nastavnici fizičkog vaspitanja izradili stručno uputstvo, gde se jasno i precizno definiše upotreba mobilnog telefona na času.
“Slažem se da ga treba ograničiti, ali ga možemo staviti i u funkciju vežbanja, tako što će ovaj softver zahtevati određenu aplikaciju, koju će dete imati instaliranu na svom telefonu, pa će nastavnik i roditelj, moći da prate njegovu dnevnu fizičku aktivnost”, rekao je Marković i napomenuo da je softver urađen u skladu sa zakonom o zaštiti podataka ličnosti.
Ističe da će svako dete imati svoju šifru i da niko, sem njega, roditelja, ministarstva po potrebi, i nastavnika, neće imati uvid u te podatke.
“Roditelj će rezultate napredovanja ili stagnaciju, moći da vidi u elektronskom dnevniku i tačno će znati da li je dete napredovalo u smislu kardio respiratorne izdržljivosti, snage, gipkosti i slično”, navodi Marković.
