Pobeda desničara Kalina Đorđeskua (62) u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji sa 22,9 odsto glasova šokirala je političku javnost u Evropskoj uniji i u medijima su odmah krenule da kruže priče o pokušaju Rusije da “ponovo pokori” ovu zemlju koju je SSSR porazio u Drugom svetskom ratu i okupirao je. U drugom krugu izbora 8. decembra suprotsaviće mu se reformista desnog centra i bivša voditeljka Elena Laskoni.
Đorđesku, koji je osvojio oko dva miliona glasova, se zalaže za jačanje nacionalnog suvereniteta, očuvanje rumunske kulture, kao i održivi razvoj uz odgovornu upotrebu prirodnih resursa kako bi se ekonomski rast postigao bez narušavanja životne sredine. Inače, on je univerzitetski profesor i stručnjak za životnu sredinu. Doktorirao je 1999. na očuvanju zemljišta, a od 2000. do 2013. bio je izvršni direktor Nacionalnog centra za održivi razvoj Rumunije, gde je usaglašavao strategiju svoje zemlje sa EU smernicama.
U svojoj kampanji, kao nezavisni kandidat, fokusirao se na teme nacionalnog razvoja i suvereniteta. Njegova politička agenda uključuje smanjenje zavisnosti Rumunije od uvoza, podršku lokalnim poljoprivrednicima, povećanje domaće proizvodnje hrane i energije i poreske olakšice za rumunske proizvođače, a oštro je kritikovao rast troškova života u Rumuniji. Kampanju je uglavnom sprovodio putem društvenih mreža, pre svega TikTok-a, gde ima više od 3,8 miliona lajkova, i Fejsbuka, a bio je skoro potpuno odsutan u mejnstrim medijima.
Nakon što je glasao u nedelju, Đorđesku je u objavi na Fejsbuku napisao da je glasao “za one kojima je učinjena nepravda, za ponižene, za one koji osećaju da nisu važni iako su zapravo najvažniji”.
“Glas je molitva za naciju“, zaključio je on u objavi.
Ispostavilo se da su ankete drastično potcenile privlačnost poruke Đorđeskua, pa se predviđalo da će osvojiti samo pet odsto glasova, 4,5 puta manje od njegovog stvarnog rezultata.
Strah u Briselu od ruskog uticaja
U svom izveštavanju o predsedničkim izborima u Rumuniji, vodeći svetski mediji označili su Đorđeskua kao “krajnjeg desničara i proruskog kandidata”. Ipak, zvanična Moskva ostala je uzdržana po pitanju rezultata prvog kruga izbora.
“Ne bih još davao nikakve prognoze. Verovatno ne možemo da kažemo da smo toliko upoznati sa pogledom na svet ovog kandidata što se tiče odnosa sa našom zemljom. Za sada veoma jasno razumemo aktuelno rukovodstvo Rumunije, koja nam nije prijateljska zemlja. Mi ćemo, naravno, posmatrati kako se odvija izborni proces i ko će pobediti”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Reuters prenosi da je on kritičar NATO-a, poznat po proruskim i anti-NATO stavovima. Britanska agencija napominje da je kritikovao postavljanje protivraketne odbrane NATO-a u Rumuniji, nazvavši ga “diplomatskom sramotom”, i iznosio sumnje u kapacitet Alijanse da zaštiti svoje članice od ruskih napada. Takođe se ističe da je Đorđesku rekao da Rumunija ima najbolje šanse sa “ruskom mudrošću”, ali da nikada nije rekao da podržava Rusiju.
Rumunija deli granicu od 650 km sa Ukrajinom i otkako je Rusija napala tu zemlju 2022. godine, omogućila je izvoz miliona tona žita preko svoje crnomorske luke Konstance i obezbedila vojnu pomoć, uključujući donaciju PVO baterija “Patriot”.
Financial Times napominje da Đorđeskuova pobeda odražava značajno nezadovoljstvo aktuelnom vladom Marsela Čolakua, koja je opterećena optužbama za korupciju i loše upravljanje zemljom.
Prema FT, kontroverzni stavovi Đorđeskua uključuju dovođenje u pitanje članstva Rumunije u NATO-u i pohvale ruskog predsednika Vladimira Putina.
Associated Press ističe da Đorđeskuov uspeh predstavlja značajan izazov političkom establišmentu, a pripisuje ga njegovom “populističkom manifestu” koji se fokusira na domaće probleme kao što su podrška poljoprivrednicima, smanjenje uvoza i povećanje proizvodnje hrane i energije.
U intervjuu za rumunski Digi24, upitan o svom stavu o ratu u Ukrajini, Đorđesku je rekao da Ukrajina ne bi trebalo da bude rumunski problem i da je posao predsednika da se brine o Rumuniji. Tokom svoje kampanje govorio je potrebi da se uspostavi mir.
Ističe se da je Laskoni upozorila Rumune da moraju da se okupe kako bi sprečili da zemlju ponovo potlači Rusija, koja ju je već jednom okupirala, kao i da je apelovala na glasače da ne dozvole da frustracija aktuelnom vlašću “postane slabost koju će iskoristiti Rusija”.
Prvi krug bio je šok jer se na Rumuniju gleda kao na pouzdanu članicu EU i saveznika u NATO-u, što je u oštrom kontrastu u odnosu na manje zemlje poput Mađarske, Slovačke i Bugarske, “koje imaju velike probleme u pogledu vladavine prava i proruskih sklonosti”, piše Politico. Ako bi Bukurešt takođe skrenuo ka više “anti-EU, proruskom putu”, to bi ozbiljno ugrozilo njenu sposobnost da funkcioniše, što bi otežalo izgradnju konsenzusa među zemljama članicama, navodi se.
“Rezultat ovog tihog, ali ekstremističkog, proruskog kandidata je deo ruskog hibridnog rata protiv evropske demokratije“, rekao je Zigfrid Murešan, konzervativni rumunski poslanik u Evropskom parlamentu.
Politico navodi da se iznenađenje u Rumuniji poklapa se sa “širim pokušajima Rusije da uvede zemlje unutar Evropske unije ili u njenom susedstvu u promoskovski tabor”.
