Jedan od novijih trendova u ishrani je konzumiranje sveže ceđenih sokova, kao načina detoksikacije organizma, skidanja kilograma, rešavanja problema hroničnih bolesti, ili jednostavno načina da se sačuva zdravlje.
Na ovaj način se povećava unos voća i povrća u svakodnevnoj ishrani, što je dobro, jer se tako povećava i unos antioksidanata, vlakana, minerala i vitamina. U Americi je prodaja sokovnika prošle godine skočila za neverovatnih 71% u odnosu na 2011. godinu. Da li istraživanja zaista podržavaju „dijetu“ sokovima?
U poslednjih pet godina, neka istraživanja su otkrila potencijalnu vezu između određenih sokova i zdravlja. Na primer, sok od kelja može da snizi holesterol u krvi, čime se snižava jedan od rizika za srčane bolesti. Sok od šargarepe može da smanji oksidativni stres u ćelijama (delovanje slobodnih radikala koje oštećuje ćelije) kod žena lečenih od raka dojke. Sokovi na bazi južnog voća i od šargarepe mogu da smanje rizik od srčanih bolesti. Potrebno je još istraživanja kako bi se uticaj sokova na zdravlje definitivno dokazao.
S druge strane, istraživanja pokazuju da uravnotežena ishrana bogata voćem i povrćem štiti od hroničnih bolesti kao što su rak i srčane bolesti. Takođe, otkriveno je da povećanje količine zelenolisnog povrća u ishrani za samo jednu porciju snižava rizik od dijabetesa tip 2 kod žena.
S druge strane, prilikom pravljenja sokova, uklanja se kora voću i povrću, kao i nerastvorljiva vlakna. Nutritivna vrednost sokova razlikuje se od vrednosti koju ima celo voće i povrće. Sadržaj vitamina, minerala i antioksidata je značajno manja u soku od jabuke nego u celoj voćki, zbog ljuštenja kore. Jedna dodatna porcija voća dnevno dovodi se u vezu sa povećanjem rizika od dijabetesa tip 2 kod žena. Nerastvorljiva vlakna koja se gube tokom procesa ceđenja voća i povrća, utiču na rad creva, snižavanje holesterola, stabilizovanje šećera u krvi i daju osećaj sitosti što utiče na smanjenje težine. Prekomerno pijenje sokova može da dovede do gojenja, ali i da bude opasno za ljude koji imaju dijabetes, jer su sokovi koncentrovan izvor kalorija i šećera.
Sokovi ne sadrže proteine, koji daju sitost i pomažu u održavanju mišićne mase.
Tačno i netačno o detoksikaciji sokovima
Toksini iz životne sredine mogu da se talože u organizmu (posebno u crevima). Tačno.
Detoksikaciona dijeta je siromašna kalorijama i može da dovede do gubitka kilograma.Tačno
Detoksikacija sokovima je neophodna da bi se očistila creva i otpadni proizvodi u organizmu, što je važno za dobro zdravlje. Netačno
Istraživanja su potvrdila da je bezbedno u dužem vremenskom periodu konzumirati samo sokove i primenjivati detoksikaciju sokovima. Netačno
Verovali ili ne, organizam poseduje prirodni sistem za detoksikaciju koji čine jetra i bubrezi. Zdrava jetra i bubrezi filtriraju krv, izbacuju tokisne i neprekidno čiste organizam. Creva su sposobna i za „dnevni“ detoks, uz pomoć integralnih žitarica bogatih vlaknima, voća, povrća i dosta vode. To je bezbedan način da prirodno detoksikujete (pročistite) organizam.
Piti ili ne piti sokove
Ne postoje objavljena istraživanja koja podržavaju gladovanje na bazi sokova (njegovu bezbednost ili efikasnost). Neke vrste sokova donose koristi po zdravlje, ali potrebno je još istraživanja da bi se odredili efekti sokova.
Stručna literatura kaže da konzumiranje sokova od povrća predstavlja zdrav način da se poveća unos povrća. Ipak, celo sveže voće i povrće ima veću nutritivnu vrednost i može da pomogne organizmu da se prirodno detoksikuje. Ali, ako ne unosite dovoljno voća i povrća putem ishrane, sokovi su dobar način da popunite tu prazninu.
Preuzeto: Zdravahrana.com
