Dolazi njegova sezona, pa da vidimo zašto povrće iz familije Solanaceae (npr. paradajz, krompir, plavi patlidžan) izaziva polemike – da li ga treba jesti ili ne, kome koristi, a kome šteti?
Najpoznatiji predstavnici biljaka iz familije Solanaceae (zvane i „pomoćnice“, na engleskom se zovu „nightshades“) su: paradajz, paprike (sve vrste, uključujući i ljute), plavi patlidžan, krompir, fizalis, severnoameričke borovnice.
Zašto se uopšte vodi polemika o ovom povrću? Zato što postoji nekoliko istraživanja koja direktno povezuju Solanaceae i zdrvstvene probleme (izazivaju upale, mogu da budu toksične). Većina argumenata se zasniva na tome što ove biljke sadrže određene hemikalije, koje su međutim prisutne i u nekim drugim vrstama hrane.
O kojim hemikalijama je reč? To su alkaloidi i glikoalkaloidi, pre svega solanin, kapsaicin i nikotin, koji spadaju u prirodne pesticide. Zatim, lektini, proteini koji vezuju ugljene hidrate, a koje se nalaze u svim živim bićima, uključujući i ljude i biljke. Potom, kalcitriol, aktivna forma vitamina D u krvi – ima važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i razvoju kostiju. Zatim, saponini, za koje se veruje da štite biljke od štetočina.
Da li su ove biljke toksične?
Tačno je da su neke od biljaka iz porodice Solanacea visokotoksične – međutim, te biljke ne spadaju u jestive. Toksičnost kod povrća iz familije Solanceae koje spada u jestivo veoma je retka.
Na primer, trovanje glikoalkaloidom (uključujući solanin) iz krompira je moguće u teoriji, ali je izuzetno retko u stvarnosti (jer bi trebalo pojesti ogromne količine krompira da biste se zaista i otrovali). A i lako je sprečiti ovu vrstu toksičnosti krompira. Naime, sunčeva svetlost utiče na stvaranje solanina, pa krompir treba skladištiti na tamnom mestu, dalje od sunčeve svetlosti. Takođe, prilikom pripreme, treba odbaciti sve zelene i proklijale delove krompira, jer bi oni mogli sadržati solanin.
Da li uzrokuju sindrom propustljivih creva?
Reč je o stanju u kome zidovi creva propuštaju velike čestice hrane da prođu u krvotok, a koje se dovodi u vezu sa brojnim drugim poremećajima zdravlja, npr. autoimunim bolestima, poremećajima mentalnog zdravlja, nekim vrstama raka, sindromom nadražljivih creva. Tvrdnje da povrće iz familije Solanaceae čini creva propustljivijim nisu dokazane, a istraživanja su uglavnom rađena na oglednim miševima, a ne na ljudima. Istraživanja jesu ukazala na to da lektini i saponini povećavaju propustljivost creva, ali se ona nisu bavila samo lektinima i saponinima iz ove vrste povrća.
Da li uzrokuju autoimune bolesti?
Postoji više od 80 poznatih autoimunih bolesti (zapaljenjska (inflamatorna) bolest creva – IBD, reumatoidni artritis, dijabetes tip 1, celijakija, Hašimoto tiroiditis, sistemski lupus, Sjorgenov sindrom, psorijaza). Za ovu „optužbu“ protiv povrća iz familije Solanceae ima najviše dokaza. Istraživanja na miševima su pokazala da glikoalkaloidi iz krompira povećavaju upalu creva i propustljivost creva. Međutim, efekti na ljude nisu poznati. Ali, istina je da u zemljama u kojima se jede najviše prženog krompira ima i najviše obolelih od IBD-a (sindroma nadražljivih creva), što ukazuje na moguću vezu. Lektini povećavaju autoimunu reakciju, što doprinosi sindromu propustljivih creva. Istraživanja su pokazala da lektini mogu da imaju ulogu u reumatoidnom artritisu, ugrožavajući crevnu barijeru, posebno kod osoba koje imaju genetske predispozicije. Treba naglasiti da se ova istraživanja nisu bavila samo ovom vrstom povrća. Jedno istraživanje je pokazalo da lektini iz paradajza mogu da se dovedu u vezu sa dijabetesom tip 1, ali su i ovde potrebno dodatna istraživanja. Poznato je da mnogi pacijenti koji boluju od autoimunih bolesti eliminišu ovu vrstu povrća iz ishrane kako bi ublažili simptome.
Da li doprinose pojavi osteoporoze?
Nije izvesno. Džudi Mekkeni, savetnik u Kuši instititutu, kaže da je ovo povrće bogato oksalnom kiselinom koja sprečava apsorpciju kalcijuma, može da oslabi kosti i tako dovede do osteoporoze. Ali, Stefani Atkinson, članica naučnog savetodavnog odbora Kanadskog udruženja za osteoporozu kaže da je poznato da oksalati vezuju kalcijum u crevima, smanjujući njegovu apsorpciju, ali da se to dešava samo kada se unose veoma male količine kalcijuma i veoma velike količine oksalata. Uz to, ona kaže da biljke iz porodice Solanceae nemaju previsoke koncentracije oksalata, te da deluju bazno na organizam, neutrališući kiselost krvi, što blagotvorno deluje na kosti.
Da li povećavaju rizik od reumatoidnog artritisa?
Pretpostavljalo se da kalcitriol iz ovog povrća može da dovede do taloženja kalcijuma u zglobovima, što tokom vremena dovodi do pojave bola i ukočenosti zglobova. Ipak, ova teorija stoji na „klimavim nogama“. Kalcitriol je aktivna forma vitamina D koja omogućava da organizam apsorbuje kalcijum i čuva ga u koštanom tkivu. Prekomerna količina kalcitriola može da poveća koncentraciju kalcijuma u krvi (hiperkalcemija), što ponekad može da dovede do taloženja kalicjuma u zglobovima i drugim mekim tkivima. Istraživanja ukazuju na to da je hiperkalcemija česta kod osoba koje pate od reumatoidnog artritisa, što ih navodi na moguću uzročnu vezu između ovog stanja i biljaka „pomoćnica“. Ipak, nema dokaza da konzumiranje ovog povrća stvara hiperkalcemiju.
Većina kalcitriola se proizvodi u organizmu tokom serije reakcija koje se dešavaju kada je koža izložena direktnom sunčevom svetlu. Kalcitriol se prirodno nalazi u nekim namirnicama, a biljke iz porodice Solanceae ga imaju relativno malo u poređenju sa nekim drugim izvorima iz hrane.
Neka istraživanja tvrde da suplementi vitamina D (koji se pretvara u kalcitriol u krvi) mogu da smanje bol i poboljšaju funkciju zglobova kod osoba koje pate od osteoartritisa, mada ima i onih istraživanja koja nisu otkrila ovu vezu.
A sad, druga strana: zašto se Solanaceae preporučuju kao zdrave
* Brojna istraživanja su dokazala da su hemikalije koje sadrži povrće iz porodice Solanceae korisne za zdravlje.
* Paradajz i paprike su odličan izvor antioksidanasa i snižavaju rizik od raka i srčanih bolesti, krompir je bogat vitaminom C, plavi patlidžan je odličan izvor vitamina K, sve ove vrste povrća su bogate vlaknima.
* Paradajz sadrži tomatin, glikoalkaloid za koji je utvrđeno da snižava loš holesterol i smanjuje naslage na arterijama. Neka istraživanja smatraju da ovaj glikoalkaloid može da spreči razvoj kancerogenih ćelija. Takođe, izvor je likopena, antioksidansa koji je odličan za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja i nekih vrsta raka.
* Glikoalkaloidi iz plavog patlidžana mogu da uspore rast kancerogenih ćelija.
* Kapsaicin iz paprika povećava sitost i može da pomogne u skidanju kilograma.
* Plavi patlidžan je bogat antocijaninom koji smanjuje rizik od hipertenzije i koronorarne arterijske bolesti.
* Krompir je, generalno, bogat hranljivim sastojcima, lako zasiti i spada u jeftine namirnice svima dostupne.
Preuzeto: Zdravahrana.com
