Do kraja septembra, u Somboru će izvodi iz matičnih knjiga, kao i uverenja o državljanstvu, postati dostupni za poručivanje i putem „Viber“ aplikacije, što će mnogim građanima pomoći da brže prikupe dokumentaciju.
Novu uslugu pružaće im virtualna asistentkinja MIA, koja od kraja prošle godine, redovno odgovara na upite građana o različitim administrativnim procedurama putem vajbera, fejsbuka i gradskih portala. Sombor i Šabac su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili svoju četbot koleginicu, a inovacija je realizovana putem regionalnog projekta “Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije”, koji sprovode GIZ i kompanija SAGA u partnerstvu sa Mrežom za povoljno poslovno okruženje koju predstavljaju NALED i Privredna komora Republike Srpske, u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
U Somboru građani mogu da saznaju kako da ostvare pravo na dečiji dodatak, kao i da se raspitaju o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga i izdavanju uverenja o izmirenim poreskim obavezama.
– MIA je za osam meseci odgovarala na ukupno 12.280 upita, a u proseku je bilo 12 do 15 konverzacija dnevno. Najveće interesovanje bilo je u Somboru za poreska uverenja, a u Šapcu za ostvarivanje prava na dečiji dodatak. Uvođenjem četbota unapređena je efikasnost lokalne administracije, jer su službenici rasterećeni pružanjima informacija i mogu se posvetiti kompleksnijim zadacima, a sa druge strane građani ne moraju trošiti vreme čekajući svoj red ispred šaltera. Osim što će od septembra, putem četbota moći da dobiju izvode iz matičnih knjiga i uverenje o državljanstvu, građani će imati mogućnost i da prijave komunalne probleme nadležnim službama gradske uprave. Četbotu će putem vajbera lako moći da proslede fotografije i video zapise, opise problema, kao i svoje kontakt podatke, kako bi ih nadležni dalje obaveštavali o postupku – kaže Zoran Jakovljev, savetnik u GIZ-u.
MIA je zasnovana na veštačkoj inteligenciji, zbog čega je razgovor s njom nalik razgovoru sa drugom osobom, a prema podacima IBM-a, četbotovi mogu da odgovore na 80% standardnih pitanja.
Koliko će MIA unaprediti efikasnost lokalnih samouprava pokazuje podatak da su u Šapcu, tokom 2019. godine, kada je projekat počeo, službenici primili više od 18.000 upita, koje sada prima četbot, a za čiju su obradu morali da izdvoje oko 2.400 sati. Zanimljivo je da su u više od 65% slučajeva, građani dolazili da se o datim procedurama raspitaju na šalteru, a znatno manje putem telefona ili mejla.
U Somboru je, iste godine, čak 60.000 upita stiglo o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga, za šta su službenici izdvojili 1.650 sati svog vremena.
– Cilj je da virtualna asistentkinja preuzme ulogu javnih službenika i građanima ponudi jednako tačne i precizne informacije i usluge, bez čekanja u redovima, 24h dnevno, sedam dana u nedelji. Uz rasterećenje zaposlenih u administraciji i na šalterima gradskih službi, digitalna transformacija javne uprave treba da pojednostavi i skrati procedure, čime doprinosi povećanju zadovoljstva korisnika, koji na ovaj način štede svoje vreme i novac – dodaje Jakovljev.
Projektom su takođe obuhvaćene i dve lokalne samouprave u Bosni i Hercegovini – Bijeljina i Laktaši. Nove funkcionalnosti, biće dostupne i u ovim opštinama, a trenutno se najviše obrađuju upiti o uslovima za dobijanje studentskih stipendija i procesu prijave za stipendije. U sve četiri lokalne samouprave, MIA pruža i informacije o radnom vremenu i brojevima telefona javne uprave.
