Avram Mrazović rođen je u Somboru 23. marta 1756. godine, u svešteničkoj porodici, od majke Ane (rođ. Pačirski) i oca Georgija, paroha somborskog. Osim kao sveštenička porodica, Mrazovići su bili čuveni i prosvetitelji, pisci i profesori. Najčuveniji predstavnik ove stare somborske porodice svakako je Avram.
Osnovno školsko obrazovanje stekao je u somborskoj Gramatikalnoj školi, a školovanje je nastavio u Segedinu, Pečuju i Pešti. Po odlasku u Beč, 1776. pohađao je nastavu gramatike i ortografije, a potom i šestomesečni tečaj za direktore škola. Ukazom Marije Terezije iz novembra 1777. godine, Mrazović biva postavljen za vrhovnog nadzornika svih srpskih pravoslavnih škola u tri županije – Bačkoj, Baranji i Tolni (a par godina i u Banatu). Već sledeće godine, u Somboru je osnovao Normu, dvorazrednu, pa potom trorazrednu narodnu gradsku školu. Norma je u to vreme bila centar srpske narodne škole u Pečujskom školskom okrugu i nalazila se smeštena u prizemlju Svetođurđevske crkve. Ovo je bila prva škola koja je iznedrila obrazovane učitelje, a radila je pune tri decenije.
Misija u koju se Mrazović upustio nije bila nimalo laka. Sebi je u zadatak stavio otvaranje srpskih škola i obuka učitelja i predavača u Austrijskom carstvu, jer je školama koje su do tad postojale pretilo zatvaranje zbog nepostojanja dovoljnog broja stručnog kadra. U Pečujskom okrugu su, za njegovog života, otvorene ili obnovljene škole u 74 naseljena mesta. Treba spomenuti da je Mrazović 1790. godine bio predstavnik bajskih i somborskih Srba na Crkveno-narodnom saboru u Temišvaru. Osim toga, zbog svog obrazovnog statusa i ugleda koji je u društvu uživao, Avram Mrazović je gotovo četiri decenije bio senator slobodnog i kraljevskog grada Sombora. Takođe, bio je i član skupštine Bačko-bodroške županije, kao i član sudske table Sremske županije. Za vreme svog „političkog“ angažmana, često je ulazio u sukob sa neistomišljenicima, bogatim, moćnim i uticajnim ličnostima, jer je zastupao načela pravde, pravičnosti i poštenja.
Iako izuzetno obrazovan i ugledan član društva, Avram Mrazović nije bio bogat. Njegovo skromno imanje sastojalo se od porodične kuće, nekoliko oranica, vinograda i par jutara livade. Pravičan kakav je bio, na sebe je neretko navlačio gnev članova Magistrata u Somboru.
U svojoj bogatoj i plodonosnoj karijeri, objavio je više desetina knjiga. Jedna od najuticajnijih na kasniji razvoj srpskog jezika bila je svakako knjiga „Rukovodstvo k slavenstjej gramaticje“, koja je predstavljala udžbenik slaveno-srpske gramatike. Ova knjiga poslužila je kao osnov kasnije „Pismenice serbskoga jezika“ Vuka Karadžića, što nije kuloarska priča već Vukovo svedočanstvo, zapisano u pismu Izmailu Sreznjevskom: „Izobražavajući se sve više razgovorima sa Kopitarom, osećajući sve više potrebu srpske gramatike za samog sebe, rešim se da je napišem, pa uzevši u ruke Mrazovićevu Slavensku gramatiku, počnem prepisivati iz nje promenu imenica i glagola, doterujući prema srpskom“.
Za života, Avram Mrazović više puta je odlikovan zlatnim medaljama. Medalje su mu darivali carevi Josif II i Leopold II, kao i Franc I. Nije u istorijskim čitankama jasno naznačeno kada se „upisao u plemstvo“, ali neki izvori kazuju da je 1791. car Leopold II prozvao plemićem mađarskim, kao i njegovo potomstvo. Postoji sačuvan i plemićki grb Avrama Mrazovića.
Iako je iz braka u kom je živeo dobio šesnaestoro dece, samo su petoro poživeli, dok su ostali pomrli u najranijem dobu. Iza njega su ostali sin Jakov i ćerke Ana, Josifa, Aleksandra i Jelena. Porodica Mrazović, nažalost, više nema živih direktnih potomaka.
Ovaj svojevrsni somborski, ali i srpski prosvetitelj, umro je 20. februara 1826. godine i sahranjen je uz najveće počasti na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.
Njegov lokal-patriotizam, koji je iz njega zračio ma gde da je živeo i radio tokom života, ovenčao je Sombor večitom slavom u njegovoj branši. Epitet učiteljskog grada, čini se, Sombor nosi još od Mrazovića. Bio je tvrdi nosilac evropskih ideja i duha i težio je razvitku srpske nacionalne zajednice. Urođeni patriotski gen, ipak, nikad nije krio, pa je sve svoje ljudske, intelektualne i duhovne sposobnosti stavio u službu promocije iste.
Danas u Somboru Mrazović ima svoju ulicu, svoju Osnovnu školu, a nasleđe ovog velikana čuva Pedagoški fakultet koji je svojevrsni baštinik Norme i Preparandije.
