Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Somborci ponosni na ekološko lice svoga grada

Sombor - Gradska čistoća

Prema saopštenju NALED-a, a na osnovu istraživanja sprovedenog kroz projekat “Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu“, utvrđeno je da je u gradovima Kragujevac, Niš, Varvarin i Sombor više od 60 procenata ispitanih građana zadovoljno kvalitetom rada gradske čistoće. Najbolji rezultat ostvario je upravo Sombor, gde je čak 82 odsto ispitanika pozitivno ocenilo ove gradske usluge.

-Najbolje mišljenje vlada u Somboru, gde 82 posto ispitanika pozitivno ocenjuje ove usluge, dok u Nišu to misli više od polovine ispitanika, navodi NALED.

Istraživanje je sprovedeno u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla. Projekt menadžer u GIZ-u, Sanela Mandić Veljkovski, kaže da se posle plastike, ambalaža od stakla najčešće razvrstava u domaćinstvima. Slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena Tetra Pak ambalaža.

Takođe, ona podseća da je u prvoj fazi projekta “Upravljanje staklenom ambalažom” donirano 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu gradu Nišu, 150 Somboru, 120 Kragujevcu i 30 Varvarinu.

– U proseku, to je osiguralo da prikupimo čak 60 procenata više staklene ambalaže nego 2019, što potvrđuje da je za veći stepen reciklaže prvo neophodno obezbediti uslove, a zatim i uveriti građane da će otpad koji su razvrstali završiti stvarno na reciklaži, a ne na deponiji, kaže Sanela.

NALED ističe da su u Srbiji cene usluga odnošenja smeća na minimalnom nivou – oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije. Ipak, kako bi imali uređen reciklažni sistem, prema istraživanju, 63 posto ispitanika navodi da je spremno da plati višu cenu za efikasno otklanjanje otpada.

Kao dodatnu motivaciju na razvrstavanje otpada građani navode uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, te uvođenje povraćaja novca za ambalažu. Ipak, trećina ispitanika smatra da dodatne mere nisu neophodne, jer, kako navode, želja da se zaštiti životna sredina treba da predstavlja osnovni motiv.

Projekat “Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu” je pokrenula Nemačka razvojna saradnja, a sprovodi ga GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak.

Tagovi:
Pročitajte još: