Nakon četiri meseca od vanrednih parlamentarnih izbora i dva od kada je dobio mandat za sastav nove vlade, Milojko Spajić je posle mnogo problema, kako se čini, konačno priveo posao kraju. Crna Gora bi tako, kako prenose podgorički mediji, trebalo da dobije vladu uz podršku koalicije Za budućnost Crne Gore koja neće biti deo izvršne vlasti. Bez mesta u vladi izgleda da će ostati Bošnjačka stranka, ali bi Građanski pokret URA možda mogao da se nađe u njoj, nakon što je lider Dritan Abazović potvrdio da je dobio poziv za sastanak sa mandatarom.
Prema pisanju podgoričkih medija, mandatar Milojko Spajić će za formiranje 44. vlade najverovatnije obezbediti podršku od najmanje 49 poslanika, a vlada će imati 18 ministarstava. Iako je Spajić u avgustu poručio da Koalicija Za budućnost Crne Gore (ZBCG) definitivno neće biti deo novog kabineta, a prethodno je isključio mogućnost pregovora i sa Građanskim pokretom URA, čini se da je došlo do preokreta.
Spajić je, prema pisanju tamošnjih medija, dogovorio sa koalicijom Za budućnost Crne Gore (ZBCG) manjinsku podršku, kabinetu u kom bi bili Pokret Evropa sad (PES), manjinske stranke i Socijalistička narodna partija (SNP). Za uzvrat ZBGC dobija poziciju šefa parlamenta, a najizgledniji kandidat za tu poziciju biće Andrija Mandić.
Milojko Spajić od polovine juna 2023. godine vodi pregovore o formiranju nove vlade. Imajući u vidu da je preostalo manje od mesec dana Ustavom propisanog roka za sastavljanje, a da nijedna kombinatorika za obezbeđivanje podrške od 41 poslanika nije bila uspešna usled različitih uslovljavanja unutar i van PES-a, kao i isključivosti mandatara kada su u pitanju GP URA i koalicija ZBCG i koalicija oko DPS-a, ovo je u potpunosti iznuđeno rešenje, rekao je za Euronews Srbija Marko Pejović, programski direktor nevladine organizacije UZOR.
“Razlog za preokret u stavu mandatara je neupitan – korišćenje krajnjih i najmanje poželjnih rešenja kako bi se izbegli ponovni vanredni izbori odnosno iskoristila poslednja šansa za formiranje nove vlade. Mandatar Spajić je bio prinuđen na resetovanje pregovara i uključivanje koalicije ZBCG i GP URA u dogovor, koja podrazumeva i novu raspodelu pozicija u okvirima izvršne i zakonodavne vlasti”, rekao je on.
Kako bi mogla da izgleda nova vlada?
Kako se navodi, Demokratama je ponuđeno Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo kulture i Ministarstvo ekologije, održivog razvoja, turizma i razvoja severa, a dobiće i mesto zamenika premijera. RTCG navodi i da će im pripasti dva mesta potpredsednika Vlade.
SNP bi zadržao postojeće resore, a u vladi bi se mogla naći i Ujedinjena, koja je svoju podršku uslovila ulaskom koalicije ZBCG. Njima bi najverovatnije pripao resor prosvete.
U vladi su voljne da učestvuju i albanske partije, dok je Bošnjačka stranka pod velikim znakom pitanja, jer su protiv formiranja vlasti sa ZBCG. Pošto njihovi glasovi u ovoj varijanti nisu neophodni, postoji velika mogućnost da se oni presele u opoziciju, piše RTCG. Prema pisanju Vijesti upitno je i učešće Hrvatske građanske inicijative (HGI), koja se takođe oštro protivila učešću ZBCG u vladi.
Mandatar za sastav vlade ZBCG-u je ponudio i pozicije “po dubini”, odnosno mesta u državnim kompanijama, preduzećima i institucijama. Neke od tih pozicija ZBCG pokriva i sada, iako nije u aktuelnoj vladi, pišu Vijesti.
Poziv za sastanak sa mandatarom za sastav nove vlade i liderom PES-a Milojkom Spajićem dobio je i Građanski pokret URA Dritana Abazovića, pa se čini da bi i oni mogli da se nađu u vladajućoj većini.
“Videćemo kakva će biti konfiguracija i ko će sve biti u novoj vladi. Mi smo dobili poziv od Spajića, videćemo hoćemo li se sastati. Što se nas tiče, imamo stav da dijalog nikada ne treba izbegavati. Videćemo hoćemo li to realizovati. Ako dođe do susreta sa Spajićem, videćemo da li možemo da se pronađemo u tome šta je vizija Crne Gore”, rekao je Abazović.
Kako je objasnio Pejović, preostaje da se vidi ko će biti konstituenti nove vlasti, ali ako je suditi po poslednjim nezvaničnim informacijama gotovo sve parlamentarne partije će biti deo vlasti, dok će koalicija oko DPS-a, eventualno GP URA i Hrvatska građanska inicijativa (HGI) biti opozicija.
Ipak, i Zlatko Vujović iz Centra za monitoring i istraživanje Cemi za Euronews Srbija kaže da treba sačekati.
“Sve ono što smo mogli danas da čujemo sa raznih adresa da se ide u tom smeru. Ne bih ipak zaključio da je to definitivan dogovor, međutim čini se da će biti teško suočiti se sa nekim drugim scenarijom. U Crnoj Gori postoje razni veto igrači tako da treba sačekati, videti da li je moguć neki novi scenario. Brzina kojom se gotovo u jednom danu svi saglašavaju sa predlogom, kao da je nešto već postojalo izvesno vreme, pa da se sad javno objavljuje nego da su u jednom danu baš svi akteri pokazali neverovatnu efikasnost prilikom dogovora”, rekao je on.
Na pitanje koliko vlada koja se sada čini mogućom može da traje, Vujović kaže ne dugo. Kako napominje, ta vlada neće dobiti podršku Zapada iz prostog razloga što je zahtev koji su ponovili zvaničnici više zapadnih partnera veoma bio jasan – da DF ne može biti deo vladajuće koalicije.
“Bez obzira što oni neće formalno imati svoje ministre u vladi, predviđno je ovim scenarijem da oni nakon godinu dana uđu u vladu, ali čak i to nije važno. Oni na nivou nižem od ministra će imati ne manje od 40 odsto ključnih pozicija i kontrolisaće najveće sisteme kao što je elektroenergetski sistem, elektroprivreda i druge kompanije. Sa druge strane predsednik skupštine bi u tom scenariju bio Andrija Mandić, čovek koji je na bazi podataka koje je Crna Gora dobila od zapadnih saveznika osumnjičen i podignuta je optužnica i u toku je sudski postupak za državni udar 2016. godine. Ovim scenarijem bi on dobio pristup svim tajnim podacima kojim Crna Gora raspolaže jer bi bio član Vrhovnog saveta odbrane i između ostalog imao bi pristup podacima iz NATO sistema”, rekao je Vujović.
I Pejović ističe da je budućnost ovako heterogene celine gotovo jednaka kao u slučaju vlade odlazećeg premijera Abazovića i upitnost njenog trajanja je izuzetno velika.
“Dodatno pitanje je da li će, uprkos potencijalnom postojanju najmanje 49 poslanika koji će podržavati novu vladu, postojati politička volja i odlučnost za sprovođenje ključnih reformskih procesa. S druge strane, videćemo na koji će način međunarodna zajednica reagovati na vlast sa koalicijom ZBCG i da li je možda ovo model koji bi bio poželjan međunarodnim zvaničnicima – da ZBCG podrži novu izvršnu vlast, a da učestvuje isključivo u zakonodavnoj vlasti. Svakako sa aspekta geostrateškog opredeljenja Crne Gore, ovakav model je veoma zabrinjavajući jer je predsednik Skupštine Crne Gore jedan od tri člana Saveta za odbranu i bezbednost, pored predsednika Crne Gore i premijera. Svojom pozicijom u ovom savetu, predsednik skupštine može uticati na odluke o komandovanju Vojskom Crne Gore, upotrebu Vojske u međunarodnim snagama, kao i preduzimanje odgovarajućih mera kada je u pitanju bezbedonosna situacija u Crnoj Gori. Dodatno, ima uvid u tajne podatke koje dolaze i od strane NATO, kojima se koalicija ZBCG oštro protivi”, rekao je Pejović.
Kako dodaje, pregršt izazova i zadataka je pred budućom vladom i skupštinom, posebno kada se govori o nastavku evropskog puta Crne Gore što podrazumeva napredak u poglavljima 23 i 24.
“Crna Gora se nalazi u političkoj i institucionalnoj krizi već tri godine i samo po sebi predstavlja prvi korak – odblokiranje ključnih institucija i uspostavljanje političke i institucionalne stabilnosti. U tom smislu, imenovanja u pravosuđu moraju biti početna tačka za dalje sprovođenje reforme pravosuđa. Takođe, neophodno je odmah započeti i sa reformom izbornog zakonodavstva kako bi se na blagovremen i inkluzivan način odgovorilo na sve preporuke koje se predočavaju kroz izveštaje ODIHR-a i OEBS-a, te sprovela sveobuhvatna izborna reforma u cilju da naredni izborni ciklus u Crnoj Gori budu sproveden u skladu sa međunarodnim preporukama”, dodao je on.
