Španija je formirala novu vladu, a Pedro Sančez iz Socijalističke stranke ponovo se našao na funkciji premijera. On je prethodno predložio zakon o amnestiji za katalonske separatiste, od kojih je zauzvrat dobio podršku za reizbor. Ovaj potez prouzorkovao je masovne demonstracije širom zemlje na kojima stotine hiljada Španaca zahteva nove izbore. Taj potez sada bi mogao na političku scenu da vrati lidera katalonskih separatista Karlesa Puđdemona.
Zakon o amnestiji je već potvrđen u parlamentu koji tvrdi da je zakon “besprekoran” i poslao ga je na uvid u Brisel. Prema rečima stručnjaka, o primeni budućeg zakona, odlučivaće se upravo na evropskom nivou.
“Verujem da ovde postoji pitanje koje, iz pravne perspektive, možda treba uzeti u obzir, a to je mogućnost da španske sudije pokrenu proces o pravnom tumačenju pred Evropskim sudom pravde. Prethodno rešenje zaista parališe primenu zakona sve dok Sud pravde ne donese odluku”, rekao je profesor ustavnog prava na Univerzitetu CEU “San Pablo” Leopold Abad.
Socijalisti se nadaju da će u roku od najviše šest meseci oni koji su procesuirani u okviru takozvanog katalonskog procesa, moći da se vrate u Španiju, uključujući bivšeg lidera Karlesa Puđdemona.
Pred predlogom zakona je dug put parlamentarne rasprave, a katalonski separatisti su već najavili da će uneti neke amandmane. To nije sprečilo Pedra Sančeza da dobije većinu već u prvom glasanju.
Uoči formiranja nove vlade, na ulicama Madrida vidljive su velike mere bezbednosti.
“Pokretanje predmeta pred Evropskim sudom pravde, ne znači da će primena zakona odmah da bude zaustavljena”
Sančez je svoj drugi mandat na čelu španske vlade obezbedio gotovo sigurno. Računica je jasna, ali pitanje koje se postavlja je da li će takva heterogena vlada trajati do kraja mandata.
“Mislim da sve strane u vladi jesu zainteresovane da ona traje. Glasaće za Sančeza i partije koje se zalažu za nezavisnost, njima će biti potrebno nešto da se donesu zakoni koji će im omogućiti da svojim glasačima pokažu da su doneli pravu odluku. S druge strane imamo ekstremnu desnicu koja poziva na puč na ulici, dakle svi su zainteresovani za to da se pokaže nekakva stabilnost. Istovremeno, na kraju krajeva, sve će to zavisiti od sposobnosti Sančeza da ispuni mnoga obećanja koja je uputio strankama koje su za nezavisnost”, rekao je za Euronews Srbija profesor Centralnog univerziteta u Kataloniji Adrija Alsina Leal.
Vrlo je verovatno, međutim, da će zakon o amnestiji završiti pred Evropskim sudom pravde što bi moglo da odloži primenu zakona. Španska desnica i ekstremna desnica će pokušavati da odlože primenu zakona koliko god mogu.
“Upravo su promenili zakon o Senatu, tako da Senat može da odloži za još dva meseca primenu zakona i postoji namera da se postavi pitanje zakona o amnestiji pred Evropskim sudom pravde. E sad, važno je shvatiti da pokretanje tog predmeta pred Evropskim sudom pravde, to ne znači da će to odmah zaustaviti primenu zakona. Ukoliko sud prihvati to pitanje, to će zaustaviti primenu nekih tačaka zakona. Na primer, u slučaju terorizma sa smrtnim ishodom”, dodao je Alsina Leal.
Secesioninisti osuđeni na dugogodišnje kazne se danas nalaze na slobodi, ali profesor napominje da je važno praiti razliku između pomilovanja i amnestije.
“Postoji velika razlika između onog što se desilo pre dve godine. Bila su pomilovanja i to uslovna pomilovanja nekih lidera, recimo bivšeg podpredsednika Žunkerasa. Njih je bilo jako malo, i ti ljudi su pomilovani. Podrazumeva se time da im je učinjena nekakva šteta i da sada država tu štetu ispravlja i pomiluje ih. Danas pričamo o zakonu o amnestiji. Taj zakon je priznanje španske države da su mnoge stvari pogrešno urađene 2014. i 2016. i narednih godina. Takođe, ako vidimo tu razliku između pomilovanja i amnestije, amnestija podrazumeva stotine slučajeva. Na stotine je ljudi uključeno u pokrete koji se organizuju u referendumu 2017. i njih sudski goni špansko pravosuđe. Desetine ljudi koji su učestvovali u demonstracijama 2019. i oni su optuženi za terorizam, na primer, iako nije bilo nasilja. Tu su gradonačelnici, lokalni odbornici i tako dalje. Imamo bivšeg predsednika Karlesa Puđdemona koji je još uvek u egzilu u Briselu i ne može se vratiti u Brisel, zato što bi se suočio sa najrazličitijim optužbama. Dakle, zakon o amnestiji, barem se tako nadaju socijalistička partija i secesionističke stranke učinilo bi da na stotine aktivista koji se zalažu za nezavisnost ne budu procesuirani”, dodao je on.
Šta onda čeka Puđdemona ako se vrati u Španiju, kaže da je to na biračima da odluče da li će mu dati još jednu šansu ili ne.
“Prema mojim informacijama, on naravno želi da se vrati. Niko ne zna koliko dugo će to trajati, ovo će potrajati barem nekoliko meseci, recimo pet do šest meseci najmanje, da bismo znali da li će Puđdemon moći da se vrati ili ne i pod kojim uslovima. Ja pretpostavljam da će on pokušati da se kandiduje barem na evropskim izborima kako bi ostao poslanik u Evropskom parlamentu. Ja sam siguran takođe da njegova stranka Zajedno za Kataloniju, da će od njega tražiti da se kandiduje ponovo za predsednika. Da li birači smatraju da je to dobra ideja ili ne, to će zavisiti od toga da li će narednih meseci biti postignuta neka korist za katalonsku stvar, da li će funkcionisati zakon o amnestiji, da li će katalonski jezik postati zvaničan unutar EU…”, rekao je profesor za Euronews Srbija.
“Pedro Sančez će morati da osigura njihove glasove, tako da će stalno biti pod pritiskom. Neke kolege iz štampe kažu da će biti ucenjivan, ne volim ucenu kao reč, ali je jasno da će morati puno da radi da održi svoja obećanja. Tako da mogu reći da će to biti težak mandat za njega”, rekla je ona.
Na pitanje zašto je amnestija toliko problematična, ona kaže da je osnovna stvar to što se ona neće odnositi samo na devetoricu ljudi koji su u zatvoru.
“455 ljudi će imati koristi od ove amnestije, bilo je puno ljudi koji su bili uključeni na referendumu na različitim nivoima, ne znam tačan broj za njih toliko, ali evo da idemo korak po korak, devet lidera katalonskih koji su sada u zatvoru će biti u prilici da se vrate u politiku što je bilo zabranjeno za njih, to je znači velika promena. Oni koji su uspeli da pobegnu u Belgiju, na primer, bivši katalonski predsednik, će moći da se vrate u Španiju, a da ne budu uhapšeni. Znači, iza njih je velika promena. Takođe, zanimljivo je reći da 73 policajca, koji su učestvovali u jurišima policije na one koji su se zalagali za nezavisnost, će imati koristi od toga”, naglasila je ona.
