Sin američkog predsednika Džoa Bajdena, Hanter Bajden, pristao je da se pred saveznim sudom izjasni krivim po tri optužbe – dve se odnose na nepodnošenje poreskih prijava na vreme, a jedna je optužba za posedovanje vatrenog oružja. Ova priznanja najverovatnije znače da će izbeći zatvor, što je izazvalo različite reakcije u američkom društvu.
Ovim sporazumom se okončava dugogodišnja istraga Ministarstva pravde o porezima i poslovima u inostranstvu Hantera Bajdena, koji je priznao da se bori sa zavisnošću od droge nakon smrti njegovog brata 2015. godine. Takođe, sprečeno je i suđenje koje bi danima ili nedeljama izazivalo saopštenja iz Bele kuće, koja je snažno nastojala da drži distancu od čitavog slučaja.
Predsednik Bajden, upitan o razvoju situacije rekao je jednostavno da je “veoma ponosan na svog sina”.
Sporazum koji zahteva od mlađeg Bajdena da prizna krivicu, usko je fokusiran na kršenje zakona o porezu i oružju, a ne na nešto šire ili vezano za samog predsednika. Bez obzira na to, bivši predsednik zemlje Donald Tramp i drugi republikanci kritikuju i njega, i minisstarstvo pravde.
Tramp je, uporedio sporazum sa “pukom saobraćajnom kaznom”, dodajući da je “sistem pokvaren”, dok je predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti uporedio ovaj ishod sa slučajem Trampovih dokumenata koji sada ide ka saveznom sudu i rekao da “ako ste predsednikov sin, dobijate najbolji dogovor”.
I neki drugi zvaničnici, poput bivšeg vršioca dužnosti glavnog tužioca SAD Meta Vitakera, kažu da “to što ste predsednikov sin ne bi trebalo da vas štiti od pravde”.
“Sporazum o priznanju krivice Hantera Bajdena liči na favorizovanje i samo će dodatno narušiti veru javnosti u pravičnost našeg pravosudnog sistema”, prokomentarisao je Vitaker ovaj slučaj.
Šta su optužbe?
Prema dokumentu podnetom američkom Okružnom sudu u Delaveru, Hanter Bajden je optužen zbog neplaćanja saveznog poreza na dohodak. Sudski dokumenti navode da nije platio više od 200.000 dolara saveznog poreza na prihod za 2017. i 2018. godinu.
Federalna istraga protiv Hantera Bajdena počela je 2018. godine, a izbila je u javnost u decembru 2020, mesec dana nakon predsedničkih izbora, kada je otkrio da je dobio sudski poziv kao deo kontrole njegovih poreza od strane ministarstva pravde.
Tu su tražene informacije o poslovanju Hantera Bajdena sa brojnim subjektima, uključujući Burismu, ukrajinsku gasnu kompaniju čijem se odboru pridružio 2014. Taj potez je izazvao zabrinutost zbog percepcije sukoba interesa, s obzirom na to da je Džo Bajden učestvovao u kreiranju politike SAD prema Ukrajini.
Istraga Senata pod tadašnjom kontrolom republikanaca nije pronašla nijednu državnu odluku na koju je direktno uticao rad Hantera Bajdena.
Tada, Hanter je rekao da je “uveren da će profesionalna i objektivna revizija ovih stvari pokazati da je vodio svoje poslove zakonito i na odgovarajući način, uključujući i korist profesionalnih poreskih savetnika”.
Pored ovoga, Hanter Bajden je postigao dogovor sa ministarstvom pravde i o optužbi da je ilegalno posedovao vatreno oružje.
Izjašnjavanjem o krivici, Hanter Bajden izbegava suđenje i malo je verovatno da će provesti vreme u zatvoru, iako o tome na kraju odlučuje sam sud. On je optužen na osnovu informacije, odnosno zvaničnog dokumenta koji iznosi optužbe protiv njega, ali se u ovom slučaju ne zahteva glasanje velike porote. Kako piše “Njujork tajms”, Hanter je platio sav zaostali porez i kamate 2021. godine.
Osoba koja je upoznata sa istragom rekla je za AP da bi ministarstvo pravde preporučilo dvogodišnju uslovnu kaznu kada je u pitanju neplaćanje poreza, ali da na kraju ipak sudija odlučuje.
Optužbu za namerno nepodnošenje poreske prijave federalni tužioci retko koriste kao primarnu, prema podacima iz Službe za kliring za pristup transakcijama na Univerzitetu Sirakuza. Bilo je samo 48 takvih krivičnih gonjenja u poslednjih šest fiskalnih godina.
U suštini, to što je Hanter Bajden priznao krivicu po ove tri tačke, znači da je slučaj završen, osim ako ne bude prekršio dogovor sa sudom. Obično sudija šalje redovne provere kako bi se uverio da optuženi sve poštuje.
Ukoliko se pokaže da je negde prekršio dogovor sa sudom, sve se poništava i vraća se krivična prijava, koja u slučaju Hantera Bajdena nosi najviše deceniju zatvora. Međutim, ako se bude pridržavao pravila, slučaj će biti izbrisan iz njegovog dosijea.
Garland odbacuje navode republikanaca o uzbunjivačima
Političari iz Republikanske stranke nisu zadovoljni ovakvim epilogom petogodišnje istrage koja se vodi protiv Hantera Bajdena, pa otud i reakcija Trampa i Mekartija koji su kritikovali čitav sistem.
Takođe, republikanci u Predstavničkom domu američkog Kongresa su nekoliko dana posle nagodbe Hantera Bajdena, u posebnom komitetu, izneli transkript svedočenja dvojice uzbunjivača, tvrdeći da se Džo Bajden mešao u istragu koristeći ministarstvo pravde.
O tome su, kako piše u transkriptu, svedočili zvaničnik iz Poreske uprave Geri Šepli, kao i još jedan neimenovani agent iz te institucije.
“Uzbunjivači opisuju kako je Bajdenovo ministarstvo pravde intervenisalo i prekoračilo ovlašćenja kako bi zaštitilo njegovog sina odugovlačenjem, skretanjem i kočenjem tekuće istrage o navodnim poreskim zločinima Hantera Bajdena”, rekao je lider komiteta koji je objavio transkript, republikanac Džejson Smit.
Između ostalog, Šepli tvrdi i da je Garland odbio zahtev američkog tužioca zaduženog za istragu o Hanteru Bajdenu, Dejvida Vajsa iz Delavera, da bude imenovan za specijalnog advokata. To bi mu dalo isti status kao tužiocu koji vodi istragu o bivšem predsedniku Donaldu Trampu.
Ministarstvo pravde demantovalo je tvrdnje uzbunjivača, rekavši da Dejvid Vajs ima punu nadležnost nad slučajem. Državni tužilac Merik Garland odbacio je takođe ovakve tvrdnje, kritikujući ono što je nazvao “napadima na nezavisnost suđenja”.
“Vajs nikada nije uputio takav zahtev, i uvek je imao puna ovlašćenja da podnese tužbu gde god i kako god je smatrao prikladnim protiv sina predsednika Džoa Bajdena. Ako Vajs želi da svedoči pred Kongresom, ministarstvo mu neće tajati na putu”, rekao je Garland.
U širem smislu, Garland je snažno odbacio kritike republikanaca sporazuma o priznanju krivice za predsednikovog sina po tri tačke.
“Neki su odlučili da napadnu integritet Ministarstva pravde, tvrdeći da nemamo isti tretman prema svima. Ovo predstavlja napad na instituciju koja je od suštinskog značaja za američku demokratiju i od suštinskog značaja za bezbednost američkog naroda”, naveo je Garland.
