Naučnici predviđaju da će problem šumskih požara u decenijama koje dolaze biti sve veći. Dok se Italija i Grčka bore sa nezapamćenom štetom izazvanom nekontrolisanom vatrenom stihijom, da li je Evropi potrebna nova strategija za sprečavanje takvih katastrofa?
Požari širom Evropske unije zahvatili su oko 260.000 hektara tla ove godine, oštetili infrastrukturu i naterali u bekstvo na hiljade ljudi. Ekstremno visoke temperature i slabe padavine u pojasu Sredozemlja naročito su ugrozili zemlje poput Italije, Španije, Hrvatske, Tunisa i Alžira, gde je veliki deo teritorije prekriven suvom vegetacijom.
Vatrogasci u Grčkoj nedavno su najavili da zauzdavaju širenje julskih požara, ali leto još nije gotovo i to ne znači da je opasnost od novih žarišta izbegnuta.
Šta kažu stručnjaci?
Prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima, ove godine u Grčkoj je u plamenu uništeno više od 52.000 hektara tla. To znači da je već prekoračen prosek od 43.500 hektara iz perioda između 2006. i 2022. godine, a još nema znakova zaustavljanja.
Slično je i u Italiji, koja bi uskoro mogla da prekorači svoj godišnji prosek od 52.200 hektara tla uništenih požarom.
I dok nekontrolisana vatra podstaknuta visokim temperaturama predstavlja ogromnu pretnju ekosistemima, takođe ugrožava i ljudske živote.
Domingos Vijegas, profesor mašinstva na Univerzitetu u Koimbri u Portugaliji, koji je takođe koordinator FirEUisk-a, zajednice istraživača i kreatora politike iz 38 međunarodnih organizacija, pokušava zajedno sa kolegama da umanji rizik od šumskih požara u Evropi. On za Euronews kaže da je sve više ljudskih žrtava u takvim požarima, koji neretko gube život udišući velike količine dima.
U junu 2017. godine barem 66 ljudi je poginulo, a 250 povređeno, kada su požari u planinskoj regiji Pedrogan-Grandi zahvatili 24.000 hektara tla. Na desetine ljudi poginulo je u pokušaju da automobilima pobegnu od vatre.
I ove godine su požari na jugu Evrope bili smrtonosni, a do sada je živote izgubilo najmanje 40 ljudi.
Lindon Pronto, stručnja Instituta za evropske šume i bivši vatrogasac objasnio je zašto se požari tako brzo razbukte i prošire.
“Ponašanje vatre uslovljavaju tri faktora. Jedan je topografija, drugi je vreme, a treći dostupno gorivo. Zapaljivi materijal obično je vegetacija, ali sada je tu i infrastruktura”, kaže Pronto.
Šta Evropa radi da smanji rizik od šumskih požara?
Evropska komisija najavila je prošle nedelje da će kupiti flotu kanadera, aviona za gašenje požara, kako bi ojačala kapacitete za borbu protiv vatrenih stihija, ali oni neće biti isporučeni sve do 2027. godine.
“Ne možemo problem gasiti parama”, dodaje Pronto.
FirEUrisk projekat završio je niz testiranja kako bi pomogli Evropi da uspešnije zauzdava požare. Mapirali su svaki kvadratni kilometar kontinenta, na osnovu klime, pejzaža i socioekonomskih aktivnosti, kako bi podigli svest vlasti i stanovnika o riziku od požara.
Kontrola rastinja
Istraživanje vegetacije bilo je veliki deo ovog procesa, tvrdi Vijegas, jer zapaljive vrste drveća, posebno eukaliptus i borovi, podstiču širenje plamena.
Tresetišta su takođe veliki problem jer stvaraju veliku količinu dima i mogu da gore nedeljama ili čak mesecima, ukoliko se ne stave pod kontrolu.
Čak 37,7 procenata kopnene teritorije Evropske unije pokrivaju šume, od kojih mnoge sadrže visokozapaljive vrste drveća. Kako se onda može smanjiti rizik od požara?
Pronto kaže da je ključ u tome da se spreči širenje vatre uvis, do vrhova krošnji u gusto pošumljenim oblastima, jer ju je onda daleko teže suzbiti.
“Kratkoročno, mogu se staviti protivpožarne pregrade, tampon-zone i bazeni s vodom. Sve su to različite taktike i strategije koje se primenjuju u različitim kontekstima. Prilikom sadnje, mogu se izbeći visokozapaljive monokulture, kakve smo viđali u Portugaliji i sličnim mestima, ali je to dugoročna strategija, jer promena sastava šume i pejzaža zahteva i više decenija”, rekao je on.
Iako neke zemlje u Evropskoj uniji imaju strategije za upravljanje požarima, pojedine članice, naročito na severu, nemaju nikakav plan.
Zajedno sa vladinim agencijama FirEUrisk proučava efekte ranijih požara i podstiče promenu politike, kako bi se sprečili požari u budućnosti.
“Znamo da većinu požara u Evropi izaziva ljudski faktor, ali su neki su i prirodni. Zato sagledavamo sve elemente kao što su kuće, infrastruktura, ekološka vrednost prirode i njena izloženost vatri”, kaže Vijegas.
Promena iz korena
Vijegas kaže da postoje tri stvari koje bi stanovnici oblasti sa niskim, suvim rastinjem mogli da učine, kako bi zaštitili sebe, jedni druge i svoje domove:
1. Raščišćavanje vegetacije oko imanja pomaže u tome da se u slučaju vatre, smanji dostupno gorivo.
“Ne kažem da ne treba da imate biljke, ali između kuće i rastinja treba da bude neki prostor. Nivo zapaljivih materijala treba da bude nizak, jer će u suprotnom vaša kuća, čak i ako je od cigle, biti u opasnosti. Mogla bi da izgori. Zato je to prvi prioritet, koji povećava verovatnoću za preživljavanje ljudi”, kaže Vijegas.
2. Važno je ostati kod kuće, umesto odmah bežati napolje.
“U južnoj Evropi ne podržavamo masovne evakuacije, kao što je to slučaj u Severnoj Americi, jer su u nekim zemljama kuće raštrkane svuda”, kaže profesor.
Evakuacije, naročito starijih ljudi, turista, dece i ranjivih grupa, treba da se obave nekoliko sati unapred. Međutim, oni koji razmišljaju o tome da pobegnu u poslednji čas, mogli bi se susresti sa još većom opasnošću, u vidu ekstremnih temperatura, jakog plamena i dima, sa malo ili nimalo zaštite od vatre.
“Najgore što možete da uradite je da bežite autom ili pešice, jer u tom slučaju nemate nikakvu zaštitu. Kuće od cigle ili kamena daju dobru zaštitu, a osim toga, ako u nečije dvorište padne žar, lakše je ugasiti nekoliko iskri, nego se kasnije nositi sa buktinjom”, smatra Vijegas.
3. Planirani požari ne samo da sprečavaju nagomilavanje korova, nego podstiču biodiverzitet i osiguravaju zdrav ekosistem. Kontrolisano paljenje takođe može pomoći poljoprivrednicima da spreče širenje parazita i smanje biomasu invanzivnih vrsta.
Pepeo koji tada nastaje podstiče rast određenih biljaka i reguliše pH vrednost i nivo nutrijenata u zemljištu. Ipak, Vijegas ističe da se svako planirano paljenje u poljoprivredne svrhe mora dobro kontrolisati, u komunikaciji sa vlastima i izvoditi u određenim uslovima.
Inače, u petak je iz Grčke stigla informacija da je 667 nedavnih požara u toj zemlji izazvano ljudskom aktivnošću.
“Vatru smo godinama smatrali kao nešto loše, zato je i suzbijamo. Ljudi su prestali da vatrom oblikuju pejzaž. Ali je neophodno ponovo je vratiti, jer je to ključno za određene ekološke procese. Ako je ne koristimo, moramo da se pripremimo za veće probleme, naročito u zemljama gde vegetacija brzo raste, kao na jugu Evrope, gde nema mnogo načina da se korov uklanja mehanički ili ručno”, zaključio je Vijegas.
