Počela je sezona godišnjih odmora i putovanja, a veliki broj ljudi se odlučuje da letuje van Srbije.
Stoga je poželjno znati zbog čega sve mogu da budu vraćeni sa granice.
Postoji 10 razloga zbog koga osobe mogu da budu vraćene sa granice. Podrazumeva se da ljudi koji planiraju da prelaze granicu imaju važeći pasoš i vizu za one zemlje za koje je ona potrebna. Iz Ministarstva inostranih poslova Srbije navode da neke zemlje traže da osobe budu vakcinisane protiv određenih bolesti. Ukoliko putnici to ne učine, mogu da budu vraćeni sa granice.
Važno je znati i da naši carinici imaju pravo da na osnovu ličnog mišljenja i procene, nekog odstrane sa granice, a tu odluku ne moraju ni da – obrazlože. Ovo je kompletan spisak potencijalnih prestupa zbog kojih mogu putnike sa granice da pošalju kući.
1. Osoba se nije odazvala na poziv suda
“Ukoliko se neko ne odaziva na sudske pozive i zbog najmanjeg prekršaja, sud može da naloži policiji dovođenje. Ukoliko ga policija ne nađe na adresi više puta, obaveštava sud, koji potom može da raspiše poternicu i o tome obavesti sve policijske stanice u Srbiji. U takvim slučajevima najčešće dolazi do privođenja upravo na graničnim prelazima”, objasnio je ranije Milan Marinović dok je bio predsednik Prekršajnog suda. Dakle, ukoliko vam je napisana kazna za to što niste vezali pojas u vozilu, nećete biti zadržani na granici jer niste platili kaznu, nego tek ukoliko ste došli u fazu da vas je sud pozivao da se javite zbog ovog prekršaja, a to niste učinili.
2. Pasoš uskoro ističe
Sa aerodroma i graničnih prelaza mogu da vas vrate i ako vam pasoš ističe za manje od tri meseca. To pre svega važi ako idete u zemlje Evropske unije i potpisnice Šengenskog sporazuma. Osnovni razlog je to što ukoliko imate pasoš koji ističe za jedan ili dva meseca ili još kraće, moglo bi se desiti da u slobodnom viznom režimu otputujete u neku od tih zemalja, tamo ostanete duže i zateknete se sa nevažećom putnom ispravom.
Određene države, a često se navodi da je jedna od njih Turska, zahtevaju da pasoš traje duže od šest meseci. I u većini domaćih turističkih agencija takođe će vam tražiti da vam pasoš važi šest meseci od datuma povratka, nebitno gde putujete.
“Ne postoje precizni podaci koliko je za svaku pojedinačnu zemlju, zato mi savetujemo da pasoši budu minimum šest meseci pred isteka, da ne bi bilo problema, kako za zemlje Evropske unije, tako i za Tursku i Egipat u koju naši građani dosta putuju”, objasnio je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne Asocijacije turističkih agencija Srbije. Dodaje i da podaci po sajtovima zemalja u koje se putuje često daju kotradiktorne informacije kada je to u pitanju, pa egipatska turistička organizacija u jednom trenutku navodi da je odrednica tri, a u drugom šest meseci.
3. Ime nije identično napisano u svim putnim dokumentima
Ako je u pasošu napisano “Đorđe”, ovo ime na identičan način mora biti grafički prikazano i u avionskoj karti. “Djordje” neće biti uvaženo, tretira se kao da je potpuno druga osoba u pitanju, a to je jedan putnik na teži način saznao prošle godine.
Zaposleni u turističkim agencijama potvrdili su da je veoma važno da se ime i/ili prezime u pasošu i na avionskoj karti u potpunosti podudaraju. Objasnili su i zašto.
“Ako u pasošu imate “Đ”, dakle sa crticom, onda se u rezervaciji piše “D”, a ako je u pasošu “DJ”, onda i na karti mora pisati “DJ”. Dešavalo se da ljude vrate sa letova jer je karta neispravna. Dakle, ako je na karti “Đ”, a u pasošu “DJ”, to se tretira kao dva različita imena. Drugim rečima, kao da su dve osobe, a ne jedna. Zato mi uvek prilikom rezervacije aranžmana pitamo naše putnike kako piše u pasošu u slučaju da oni zaborave da napomenu”, kažu iz jedne od prestoničkih agencija i dodaju da takvo pravilo važi bez obzira na to koju destinaciju birate i iz koje zemlje krećete. Ako osoba ima dva prezimena, da li je ono napisano sa ili bez crtice, to već nije problem, poručuju iz turističkih agencija.
4. Međunarodna vozačka
Ovaj dokument vam nije potreban ukoliko putujete u zemlje u okruženju, ali je preporuka da se uzme, jer traje kao i vozačka, a izdavanje nije komplikovano. Zahtev za međunarodnu vozačku dozvolu podnosi se u Auto-moto savezu Srbije.
Međunarodna dozvola potrebna vam je ukoliko putujete u Italiju, Španiju, Belgiju, Dansku, Lihtenštajn, Monako, Norvešku, Nemačku, Francusku, Holandiju, Rusiju, Švajcarsku i Švedsku. Nije potrebna u Albaniji, Austriji, BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Luksemburgu, Mađarskoj, Makedoniji, Moldaviji, Poljskoj, Portugalu, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ukrajini i Velikoj Britaniji.
5. Potvrde za produžetak saobraćajne dozvole
Pojedini turisti iz Srbije prošlog leta vraćani su sa mađarske i crnogorske granice zbog potvrda o produžavanju saobraćajnih dozvola i registarskih tablica, koje su dobili umesto novih dokumenata.
Nakon izveštavanja medija o ovakvim slučajevima, MUP Crne Gore je izdao i zvanično saopštenje, u kom je navedeno da se u režimu prelaska državne granice dve zemlje ništa nije promenilo u odnosu na prethodni period, kao i da potvrda kod njih važi.
Međutim, ubrzo se isto desilo grupi srpskih turista koji su prelazili mađarsku granicu, ali se njihovo ministarstvo policije nije na tu temu oglasilo.
6. Zeleni karton
Ukoliko svojim automobilom putujete u Makedoniju neophodno je da kupite zeleni karton. On može da se nabavi na samim graničnim prelazima ili u njihovoj blizini. Isti dokument vam je potreban i ako idete u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Moldaviju, Tursku, Izrael, Iran, Albaniju, Tunis i Maroko.
To je potvrda da je vozilo kojim ulazite u drugu državu osigurano. Drugim rečima, to je dokaz da će sva šteta, materijalna ili nematerijalna, koju vozač eventualno pričini trećim licima u saobraćajnoj nezgodi u inostranstvu, biti nadoknađena.
Ako putujete u države članice EU, kao i u Švajcarsku, Norvešku, Island, Andoru i Crnu Goru, zeleni karton vam nije neophodan. Za te države dovoljno je da imate registracionu nalepnicu na automobilu.
7. Nemate dovoljno novca kod sebe
Ako putujete u evropske zemlje, potrebno je da imate između 30 i 50 evra po danu, u zavisnosti od države do države, a tačne podatke možete pronaći na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova, gde u pretraživač ukucate ime određene zemlje.
Tu se može pronaći podatak da je, recimo, za Belgiju potrebno 38 evra po danu ukoliko odsedate kod prijatelja ili porodice, ili 50 evra po danu ako ćete noćiti u hotelu. Takođe, bankarske kartice ne prihvataju se kao dokaz posedovanja novca. Potrebno je da imate gotovinu, ne uvažava se novac na računu.
8. Polisa zdravstvenog osiguranja
Obavezno je i posedovanje polise osiguranja prilikom putovanja u inostranstvo, što se može potvrditi i na sajtu MSP.
Iako nije učestala praksa da graničari iziskuju ovaj dokument na uvid, nemojte rizikovati i voditi se parolom “ma neće valjda mene”, jer ste svakako u obavezi da ga posedujete.
9. Saglasnost za putovanje dece u inostranstvu
Da bi dete koje ima 16 godina i manje prešlo granicu, bilo da putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja (ako zajednički vrše roditeljsko pravo) ili zakonskog zastupnika.
Ako samo jedan roditelj ima starateljstvo, dovoljna je samo njegova saglasnost. Zanimljivo je da obaveza davanja saglasnosti za putovanje maloletnog deteta van granica Srbije kada je dete sudskom odlukom povereno jednom roditelju nije predviđeno Porodičnim zakonom (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015), koji izričito kaže da je saglasnost drugog roditelja potrebna samo kada dete menja prebivalište.
Međutim, u praksi je malo drugačije jer granična policija i carinski organi traže ovu saglasnost prilikom prelaska granice, i to zbog velikog broja postupaka koji su u toku zbog otmica dece. Tako da se davanjem pismene saglasnosti drugog roditelja koji ne putuje izbegavaju nepotrebni nesporazumi između roditelja i sudski postupci.
Ova saglasnost se overava i poželjno je da se tačno navede u kom periodu ide dete, u koju zemlju i s kim. U slučaju kada drugi roditelj ne želi da da saglasnost moguće rešenje je da se pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava i to delimično samo u delu za davanje saglasnosti za putovanje deteta van zemlje.
10. Vaučer ili garantno pismo
Vaučer turističke agencije, koji dokazuje da imate rezervisan smeštaj, ili pismo rođaka ili prijatelja, koji preuzimaju odgovornost za vas, jedan su od obaveznih uslova. “Garantnim pismom se vaš domaćin obavezuje da će snositi sve vaše troškove, smeštaja, u slučaju bolesti, ili drugih. Ipak, ima i država koje ne uvažavaju garantno pismo, i prvi parametar, odnosno keš, najvažniji je propis koji valja ispoštovati”, svojevremeno je rastumačio Aleksandar Seničić, direktor udruženja turističkih agencija Srbije (YUTA).
Na pitanje šta da rade i kakva garantna pisma da pokažu oni koji žele da putuju spontano, nomadski, avanturistički, s ruksacima, snalazeći se usput i radeći kratke honorarne poslove, Seničić kaže da je jedan od bitnih faktora i – sreća. “To može da bude problem, ali carinici su obučeni da procene da li neko ide sa namerom da pravi problem ili ne. Tako da ako se putnik na neki način ne ističe, i ne proveravaju ga na taj način”, kaže direktor Jute.
Seničić zaključuje i da u takvim situacijama jednostavno treba imati sreće, ali su važni i poznavanje jezika, kao i snalažljivost, odnosno određena socijalna kultura, da biste mogli da se sporazumete u određenoj situaciji.
