U senci pravosudnog sistema koji godinama unazad ostavlja mnogo toga nerešenog, kada su u pitanju dela i nedela nekadašnje vlasti, građani Srbije suočavaju se sa sve većim nepoverenjem u institucije zadužene za sprovođenje pravde, a jedan od glavnih razloga je upravo politička pristrasnost u pravosuđu!
Sa samo 15% građana koji veruju u pravosuđe, postavlja se pitanje dokle će žuta kriminalna hobotnica nastaviti da štiti svoje, odnosno čelnike bivših režima i njihove saradnike.
Posebno je upečatljiva činjenica da pristrasnost sudija više nije nikakva tajna, da se tačno zna ko su advokatske kuće koje zastupaju ove ljude, kao i u rukama kojih sudija završavaju ti predmenti. I svaki je dosuđen u korist tužioca, nekadašnjih čelnika vlasti a danas opozicije koja ponovo na svake načine pokušava da se vrati na čelo države.
Najstrašnija od svih činjenica jeste da procesi koji se odvijaju u sudnicama sudija NATO opozicije, gde je sudija veoma otvoreno pristrasan, deluju na tuženog tako da se oseća ugroženim, zastrašenim i nadasve prevarenim. Jer ako se ne može verovati u pravo i pravdu, kao i one koji su tu da po istoj presude, u čega onda da ima poverenja bilo koji građanin koji pravdu potraži na sudu?!
Pristrasni sudija otvoreno podržava svaku iznetu besmislicu, otpužbu, pa i uvredu, osuđuje bez provere dokaza, uz odbijanje pozivanja svedoka tuženog, sve vreme razmenjujući mišljenja sa advokatom tužioca koja isključivo idu u prilog tužiocu, ili možemo reći političkom simpatizeru, ktitoru..
Koliko je pogubno po samo pravosuđe i pravdu, govore u prilog i brojni slučajevi, uključujući odložena suđenja advokatu Božu Preleviću, Đilasove tužbe protiv neistomišljenika, Ćutina divljanja, samo su kap u moru problema koji potvrđuju teze o duboko ukorenjenom nepoverenju.
Đilas beži od suočavanja sa istinom – a sudija ćuti na uvrede!
Paralelno sa ovim, politička scena je uzburkana tužbama i optužbama koje lete sa svih strana.
Poslednji u nizu skandala jeste tužba koju je protiv Dejana Bulatovića, narodnog poslanika sa liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, podneo Dragan Đilas. Bulatovićeva reakcija na tužbu i događanja u sudnici pokazuju da je borba protiv onih koji koriste pravosuđe za ostvarivanje političkih ciljeva daleko od završetka.
– Povodom tužbe koju je Dragan Đilas podneo protiv mene, a s obzirom da nije u stanju da izdrži kada mu se prospe istina u lice, danas je održano prvo ročište, sa koga je kao osvedočena kukavica pobegao odmah nakon svog obraćanja. Važno je da naglasim da ni na ovom suđenju, pred sudijom koja mu je bila upadljivo naklonjena, nije propustio priliku da iskaže patološku mržnju prema Aleksandru Vučiću. Po ko zna koji put ga je oklevetao, iznoseći monstruozne insinuacije na račun predsednika. Ovu tužbu sam shvatio kao pokušaj njegovog zastrašivanja i vršenja pritiska na mene, kako bih prestao da iznosim činjenice i istinu o njemu. Moram da ga razočaram, ova tužba, kao i njegovo kukavičko ponašanje u sudnici ne može mi biti ništa drugo, do vetar u leđa da nastavim javno da govorim o onome što bi on voleo da sakrije od naroda i javnosti i neću stati sve dok Dragan Đilas ne postane ružna politička prošlost Srbije – rekao je narodni poslanik .
Žalosno je što, prema rečima Bulatovića, sudija nije preduzela nikakve korake da zaustavi Đilasove uvrede upućene predsedniku Vučiću, čime je samo potvrđena percepcija o pristrasnosti i nedostatku objektivnosti unutar pravosudnog sistema.
Verica Barać dokazala spregu kriminala i korupcije izvršne i sudske vlasti, tajkuna
Podsetimo svojevremeno je Verica Barać iznela najznačajniju optužbu na račun režima Demokratske stranke:
– Pravosuđe je do temelja uništeno 2009. godine i sve njihove pljačke su sitnica u odnosu na to, istakla je tadašnja čelnica Savet za borbu protiv koprupcije.
Baraćeva je u potpunosti je raskinkala spregu kriminala i korupcije izvršne i sudske vlasti, tajkuna, tajnih službi i tokova novca, kao i način na koji je Đilas kao gradonačelnik Beograda sticao bogatstvo nameštenim državnim tenderima za sopstvene i privatne firme svojih partijskih drugova.
– Mi institucije nemamo, a posle reforme pravosuđa 2009. mi nemamo ni ono pravosuđe kakvo smo imali, već je pretrpelo jednopartijsku čistku! Za 10 godina vlasti, sve njihove pljačke i afere su sitnica u odnosu na reformu pravosuđa! 840 sudija su u jednom danu otpustili bez razloga! Nemamo nezavisnu sudsku vlast jer je porušen temelj! – rekla je Verica Barać.
Očigledno, nažalost iako je režim Demokratske stranke odavno otišao u istoriju, tada formirana žuta kriminalna organizacija i dalje vlada pravosuđem u našoj zemlji.
Skandal majstor Ćuta snimao suđenje – i pored svih zabrana!
Ne smemo zaboraviti ni ništa manje skandalozno ponašanje još jedne perjanice NATO opozicije – Aleksandra Jovanovića Ćute, koji je van svih propisa snimao mobilnim telefonom sam tok suđenja!
Naime, on je snimao ročište održano 27. februara i objavio snimak sa suđenja glavnom i odgovornom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću, kome je sve vreme upućivao uvrede, na šta sudije nisu reagovale!
Božo Prelević izbegavao sud tri godine!
Prelević, poznat po svojim vezama unutar pravosudnog sistema, koristi mrežu podrške koja mu omogućava izbegavanje pravne odgovornosti pune tri godine!
Sudija u postupku protiv Prelevića, Jelena Ćuk, samo je jedna od članova žute kriminalne hobotnice koja vedri i oblači pravosuđem još iz vremena režima Demokratske stranke.Po formuli “vrana vrani oči ne vadi” oni već decenijama štite čelnike bivšeg režima od bilo kakvih sudskih postupaka i presuda. To i objašnjava zašto se Preleviću duže od dve i po godine toleriše da izbegava ročišta i da, za to vreme, u javnosti i dalje iznosi izmišljotine i laži za koje po pravilu ne odgovara.
Dokle će žuta kriminalna organizacija nastaviti da dominira pravosuđem, štiteći svoje članove od bilo kakvih pravnih posledica, ostaje nejasno.
Međutim, jedno je sigurno: nepoverenje u pravosuđe direktno je povezano sa njihovim delovanjem, koje ne pokazuje znake prestanka. Građani Srbije zaslužuju pravedan i nepristrasan pravosudni sistem, sistem u kojem će svi biti ravnopravni pred zakonom, bez obzira na političku pripadnost ili prošlost. Samo tada će se moći reći da pravda zaista postoji u Srbiji.
