U cilju očuvanja srpskog nacionalnog pisma, zahvaljujući posvećenoj angažovanosti pojedinaca Bajina Bašta i Srbija dobiće svoj prvi Muzej ćirilice i to u Rači, u blizini istoimene svetinje u kojoj je radila prepisivačka škola.
Na sednici Nacionalnog saveta za kulturu koja je održana u Beogradu predstavljena je ideja da se Muzej ćirilice u Rači osnuje kao državna institucija. Predlog je obrazložio član Saveta i direktor regionalnog Istorijskog arhiva Užice Željko Marković i predstavnici Opštine Bajina Bašta Siniša Spasojević i Miloš Jelisavčić koji su izneli šta je sve u ovom gradu urađeno na planu zaštite ćirilice, zašto ima dosta razloga da budući muzej posvećen srpskom pismu bude baš u Rači i koji su članovima Saveta predstavili projekat budućeg muzeja.
– Planirani muzej trebalo bi da bude državna institucija imajući u vidu značaj svega onoga čime će se baviti i kom cilju će doprineti. Stoga je važno da bude obezbeđen kontinuiran rad jedne ovakve institucije – naglasio je Željko Marković direktor regionalnog Arhiva u Užicu.
Pored izuzetno pohvalnih reči od članova Saveta za sve što je već urađeno u Bajinoj Bašti akademik Zlata Bojović iz Srpske akademije nauka i umetnosti – Odeljenje jezika i književnosti je veoma nadahnuto govorila o značaju Račanske prepisivačke škole za opstanak naše pismenosti i brojnih dela koja su sačuvana u prepisu monaha Račana.
Dr Isidora Bjelaković iz Matice Srpske je podržala sve ono što se radi na očuvanju ćirilice u Bajinoj Bašti i predložila da ta ustanova sa Opštinom Bajina Bašta potpiše ugovor o saradnji. Isto je predložio i direktor Narodne biblioteke Srbije dr Vladimir Pištalo navodeći da će i ova ustanova svojim kapacitetima pomoći da se u Bajinoj Bašti formira Muzej ćirilice. Predstavnici opštine Bajina Bašta su prihvatili predloge ovih nacionalnih kulturnih institucija koje mnogo mogu doprineti da Muzej ćirilice zaživi u punom kapacitetu.
