Šteta od klimatskih promena u Srbiji meri se milijardama evra, a posledice su trenutno najvidljivije u poljoprivredi i elektroprivredi, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i najavljuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o klimatskim promenama koji bi trebalo da doprinese uspostavljanju sistema za ublažavanje tih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Trivan je za Tanjug rekao da su u našoj zemlji procene štete od klimatskih promena, sa kojima se suočava cela planeta, bazirane na posledicama poplava i suša u poslednjih nekoliko godina koje su se, kaže, odrazile na poljoprivredu, elektroprivredu i druge oblasti.
– Za Srbiju je i šteta od jedne milijarde ogromna. Činjenica je da naša ekonomija raste, ali važno je da se novac iz budžeta ne troši na posledice, već na preventivu koja je u ekologiji, kao i u zdravstvu, važnija od kurative – naglašava Trivan.
Klimatske promene posledica su sve većeg zagrevanja planete o čemu svedoče i najnoviji podaci Svetske meteorološke organizacije prema kojima su jun i jul ove godine najtopliji od kada se vrše merenja temperature vazduha.
Takođe, prognoze su da bi 2019. mogla da bude najtoplija godina u istoriji, a Trivan podseća da je 2016. bila najtoplija do sada i ističe da novi podaci ukazuju da se povećava srednja temperatura na globalnom nivou zbog čega su, kako kaže, vremenske nepogode nepredvidive i za meteorologe.
Podseća da su u Srbiji u poslednjih godina istovremeno pojedini delovi jedne regije bili pogođeni sušom, a drugi neumerenim padavinama što se, ukazuje Trivan, ranije vrlo retko dešavalo. Jedan od razloga za takve pojave su i periodični klimatski ciklusi, ali veliki ”učinak” u svemu, naglašava ministar, ima i čovek koji 200 godina uništava i zagađuje planetu.
Najugroženije su, kaže, ostrvske zemlje i male države, poput Srbije, jer nemaju resurse.
– Kostarika se, recimo, suočava sa gubitkom teritorije zbog podizanja nivoa okeana i pitanje je gde će stanovništvo te zemlje živeti – naglašava ministar.
Istovremeno upozorava da će globalno zagrevanje izazvati nestanak Severnog pola, te da se usled topljenja snega i leda oslobađaju velike količine metana što, napominje, ugrožava opstanak stotina biljnih i životinjskih vrsta.
Izlaz iz svega Trivan vidi u pošumljavanju kao najjednostavnijem, najjeftinijem i najefektnijem načinu borbe protiv klimatskih promena i podseća da je ministarstvo na čijem je čelu pre dve godine pokrenulo akciju u Srbiji, te da je samo na teritoriji Beograda pošumljeno oko 700 hektara.
– Ako nestanu šume, pitanje je kako će planeta dalje disati i tu se sada vodi velika bitka – naglašava Trivan koji je jedan od potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5).
Na konstataciju da se često upozorava da će Srbija biti jedna od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, Trivan kaže da je više razloga za takve prognoze, od geografske širine do sve češćih nepogoda koje pogađaju našu zemlju.
– Bolje da verujemo u to i da se spremamo za najgori scenario, jer je onda svaki drugi biti bolji. I mi se spremamo, to radi čitav niz službi – kaže Trivan i kao primer navodi da Ministarstvo poljoprivrede radi na navodnjavanju i pošumljavanju, a Srbijavode na izgradnji protivbujičnih objekata.
– Pokazalo se da tamo gde su izgrađeni takvi objekti, na primer u Krupnju, ove godine nije bilo štete od padavina – naglašava ministar.
Ističe da će i Zakonom o klimatskim promenama biti rešeni mnogi problemi, poput emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.
– Važno je čime ćemo se voziti, koja ćemo goriva koristiti, kako ćemo proizvoditi električnu energiju.. – kaže Trivan.
Ističe da je reč o kompleksnom i krovnom zakonskom aktu koji zahteva usaglašavanje svih resora u vladi, a pre svega energetike i infrastrukture.
– Ne želimo da donosimo zakone koji su neprimenjivi, zato su ti ‘pregovori’ duže trajali, ali rešili smo sve zajedničke dileme i zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine – najavljuje Trivan i dodaje da će klimatske promene biti tema konferencije UN u Njujorku 23. septembra, na kojoj će on predstavljati Srbiju.
Ministar smatra značajnim to što se generalni sekretar UN Antonio Gutereš i nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalažu za zaštitu životne sredine.
– To znači da će u očuvanju i zaštiti životne sredine naša zemlja dobiti još veću podršku EU, koja prednjači u standardima i metodologijama u toj oblasti – zaključio je Trivan.
Foto: Romolo Tavani/shutterstock.com
Preuzeto: ekapija
