Nikada se naš slobodarski narod nije povlačio i sklanjao pred naletom svetskog zla.
Nikada kroz istoriju nismo bili kukavice i nikada nismo bili na pogrešnoj strani. Uvek smo ponosno, uz ogromne žrtve branili svoju slobodu, svoju čast, dostojanstvo svoje nacije.
O slavi naše hrabre nacije svedoče grobovi naših slavnih predaka, grobovi koji se prostiru po celom Balkanu, bivšoj Jugoslaviji, od Trsta do Krfa…
Ali je sa druge strane činjenica da smo uvek imali po nekog Vuka Brankovića, Ljotića, poturice, autošoviniste, Srbe (po geografskom poreklu, ne i po karakteru i svesti veličine svog naroda) koji su se takmičili sa tudjinom u srbomržnji…
I opet se istorija ponavlja.
Opet antisrpske grupacije, nastavljaju da služe onima koji žele i čine zlo našoj državi i našem narodu, kao sto su njihovi istorijski uzori služili Turcima, Austrougarima, Nemcima, Ustašama… Opet pojedinci prodaju veru za večeru.
Opet su odsustvo sramote, nedostatak obraza, nemanje časti, ne biranje sredstava da se dodje do cilja, odlike pojednih pripadnika našeg naroda.
Opet nekakvi Djilasi, Marinike, Aleksići, Lazovići, Jovanovići i njihovi sledbenici koji tumaraju po ulicama srpskih gradova, rušeći i prljajući sopstvenu zemlju, udaraju na sopstveni narod i sopstvenu državu.
Na našu sreću, narod srpski zna istoriju i nje se ne odriče.
Velika većina pamti golgote kroz koje smo kroz istoriju, kako onu daleku, tako i ovu bližu, prolazili i koliki su ulog i cena te slobode bili.
Mnogo je više nas koji se svoje majke ne odričemo nego onih koji bi svoju majku prodali.
Više je odane i verne dece, nego izroda i nesoja.
Živeće i opstaće naš narod i naša država, jer
Srbija je večna dok su joj deca verna,
a vernih će, Bogu hvala, biti uvek više.
