Prekodrinski Srbi, koji su ostali van teritorija Srbije, dugo su sanjali oslobođenje. Sarajevski atentat, u kome je ubijen austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, naslutio je, 1914. na Vidovdan, početak sukoba koji će istorija upamtiti kao najkrvaviji do tad. Austrougarska ekspresno objavljuje rat Srbiji, a potom Crna Gora objavljuje rat Austrougarskoj. To će veoma brzo učiniti i Rusija, zbog bojazni od ekspanzije Austrougarske i Nemačke, a Nemačkoj će rat objaviti i Britanija i Francuska.
Veliki rat vodio se na pet glavnih frontova, poginulo je 10 miliona ljudi, a Srbi su tada izgubili trećinu stanovništva. Srpska vojska je, međutim, pokazala izuzetnu borbenost i vojničke vrline, posebno u Cerskoj i Kolubarskoj bici, kao i u herojskoj odbrani Beograda. Ipak, kada su oktobra 1915. Centralne sile opkolile Srbiju, usledilo je povlačenje srpske vojske i kralja na Krf preko albanskih planina, a „albanska golgota“ ušla je u brojne svetske udžbenike. Sile Antante pomogle su oporavak srpske vojske, koja će, iako desetkovana, biti odlučujući faktor proboja Solunskog fronta. Zabeleženo je da je srpska vojska bila jedina čija nijedna pukovska ratna zastava nije pala u neprijateljske ruke. Srpska Vlada i Jugoslovenski odbor, još na Krfu, postavili su temelj buduće države u Krfskoj deklaraciji.
Prvi svetski rat završio se nestajanjem četiri velika carstva – Otomanskog, Ruskog, Austrougarskog i Nemačkog. Srbi su se našli okupljeni u novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja će brzo postati Kraljevina Jugoslavija. Nemačko nezadovoljstvo Versajskim sporazumom, koji je podrazumevao isplatu ratnih reparacija, oduzimanje kolonija i dela teritorije, tinjalo je još od prvih posleratnih godina, pa u obzorje tridesetih godina, na vlast dolazi Adolf Hitler. On će 1939. okupirati Poljsku i pokrenuti talas koji će svet sunovratiti u još krvaviji sukob – Drugi svetski rat.
Jugoslavija se u prvim godinama držala po strani, ali Britanija i Nemačka pritiskale su je da se opredeli za savezništvo sa nekom od zaraćenih strana. Suočena sa ultimatumom, jugoslovenska Vlada marta 1941. pristupa Trojnom paktu, u pokušaju da reguliše svoje odnose sa silama Osovine, te da sačuva mir na svojoj teritoriji. Narod i vojska smatrali su to nedopustivim, te je 27. marta, pod parolama „Bolje rat, nego pakt“, „Bolje grob, nego rob“ izvršen puč, a knez-namesnik Pavle je, zajedno sa predsednikom Vlade Cvetkovićem, prokazan.
Jugoslavija je 6. aprila bombardovana, a potom i raspračana. Srbija je podeljena na okupacione zone. Borbe, na početku gerilske, koje su trajale četiri godine, iznedrile su dva pokreta – partizanski i četnički, a Srbija je oslobođenje dočekala po proboju Sremskog fronta. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, uz pomoć Crvenoarmejaca, borila se do 15. maja 1945. kada je komandant Treće armije, Kosta Nađ, poslao vrhovnom komandantu NOVJ, Josipu Brozu, čuveni telegram:
„Druže Tito, rat je završen“.
