Srbija će u naredne dve godine u razvoj veštačke inteligencije uložiti 100 mil EUR. Strateški okvir za takav poduhvat, kako navode u Naledu, trebalo bi da pruži nova Stretegija razvoja veštačke inteligencije do 2030, koja će biti jedan od prioriteta nove vlade, zajedno sa pratećim akcionim planom. Cilj je da se Srbija svrsta u lidere regiona u ovoj oblasti, poručeno je na sednici Naledovog Saveza za eUpravu.
Prema rečima Stefana Badže, vođe tima za posebne projekte pri kabinetu predsednice Vlade, fokus rada na novoj strategiji je obezbeđivanje fleksibilnije regulative i pružanje olakšica firmama koje žele da primene inovacije. On je podsetio i da je tokom 2023. pokrenuto pitanje zakonodavne aktivnosti u ovoj oblasti i usvojene su Etičke smernice za razvoj veštačke inteligencije u saradnji sa Naledom.
– Tokom ove godine započećemo rad na izradi zakona, prateći aktivnosti EU, tj. usvajanje Uredbe o veštačkoj inteligenciji koje se očekuje u aprilu. Do kraja 2026. u planu je investiranje 30 mil EUR u još jedan superkompjuter, koji će biti besplatan za istraživače i startape, 20 miliona evra u softver za javni sektor, pre svega u zdravstvu, energetici i transportu, kao i 30 miliona evra za podsticaje za razvoj veštačke inteligencije. Dodatno ćemo uložiti u stratape, budući da četvrtina razvija AI rešenja – izjavio je Badža, i pozvao zainteresovane strane da se uključe u rad na izradi nove strategije, kako bi Srbija do kraja godine imala predlog akta koji reguliše ovu oblast.
Prva startegija za razvoj veštačke inteligencije kod nas doneta je 2019. i tako je Srbija postala prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja ima ovakav dokument.
– Naled će biti deo radne grupe za izradu nove strategije – izjavila je Dragana Ilić, predsednica Saveza za eUpravu i direktorka korporativnih poslova u kompaniji Cetin. Ona je istakla da je preduslov za korišćenje veštačke inteligencije dostupnost širokopojasnog interneta, na čemu će biti fokus ove godine.
– Drago nam je da je Srbija načinila važne korake u pravcu razvoja veštačke inteligencije. Među najvažnijim prioritetima Saveza za ovu godinu jesu dalji razvoj eUsluga, unapređenje regulatornog okvira za razvoj digitalne infrastrukture i 5G tehnologije, unapređenje zaštite, otvaranje i ponovna upotreba podataka kroz razvoj veštačke inteligencije i koncepta pametnih gradova – izjavila je Ilić.
Dubravko Ćulibrk, direktor Instituta za veštačku inteligenciju, predstavio je aktivnosti i aktuelne projekte na kojima radi ova ustanova. Prema njegovim rečima, vizija Instituta jeste da postane centar izvrsnosti, koji razvija stručnjake na polju primene veštačke inteligencije i doprinosi stvaranju ekonomije zasnovane na znanju.
– Jedan od projekata na kojem trenutno radimo jeste prevođenje svih audio-zapisa RTS-a u tekstualnu formu, što će nam dati korpus podataka koji će biti osnov za neki naš ChatGPT. Razvili smo i softver za prevod za 53 jezika, koji i dalje unapređujemo. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja radimo na modelu za obradu mamograma, koji funkcioniše po principu alarmiranja kada neki nalaz zahteva dodatnu pažnju lekara. Kako su kod nas poplave učestala pojava, trenutno se bavimo razvijanjem rešenja za njihovu predikciju i prevenciju – izjavio je Ćulibrk, napomenuvši da njihov tim zasad ima oko 50 istraživača.
Podsetimo, Srbija je 2022. godine postala deo Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i jedna je od malobrojnih članica iz grupe zemalja u razvoju, a 2023. i članica Alijanse za upravljanje veštačkom inteligencijom Svetskog ekonomskog foruma. Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2023. godinu, Srbija zauzima 57. mesto od 193 rangiranih država, kao lider u regionu ispred Hrvatske (70), Crne Gore (78), Severne Makedonije (83), Albanije (89), i Bosne i Hercegovine (117).
