Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da Srbija od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trenutno traži finansijski “stend baj” aranžman u iznosu od 2,45 mlrd EUR.
– Taj novac ćemo koristiti za dodatnu budžetsku podršku, a koristićemo ga i da završimo kapitalne infrastrukturne projekte od kojih ne odustajemo. To je ono što gura životni standard naših građana naviše i ono od čega zavisi naš rast – rekla je premijerka za Radio-televizija Srbije.
Po njenim rečima, MMF je ocenio da je javni sektor i ekonomija Srbije “jako otporna, ne nesalomiva, ali jako otporna”.
– Mi smo od 2014. godine imali aranžman sa MMF-om, što je važno zato što to daje dodatni kredibilitet zemlji i praktično kada i MMF može da posvedoči da mi naše finansije vodimo na dobar, transparentan način, da smo ozbiljna zemlja što će nam pomoći u privlačenju direktnih stranih investicija i zaduživanju po nižim kamatnim stopama – rekla je Brnabić.
Istakla je da će rast BDP-a ove godine biti manji od planiranog, ali da će to “svakako biti rast”
– Trenutno su različite prognoze Ministarstva finansija i Republičkog zavoda za statistiku, ali ja se nadam da će biti oko tri odsto, ili nešto iznad tri odsto. Zavisi kako nam bude ovaj četvrti kvartal – kazala je premijerka.
Na pitanje da li je moguće spustiti javni dug na 50% u odnosu na BDP, Brnabić je kazala da je javni dug Srbije u ovom trenutku 53,7%, ističući da on neće prelaziti 60%.
Završeni razgovori s misijom Međunarodnog monetarnog fonda
Sastankom u Narodnoj banci Srbije završeni su zvanični razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda s delegacijom Republike Srbije.
Predloženi stendbaj aranžman biće dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike. Stendbaj aranžman će zameniti postojeći Instrument za koordinaciju politike i nadovezaće se na reformsku agendu Instrumenta, uz uvažavanje tekućih izazova, saopšteno je iz NBS.
Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije, na osnovu čega je misija pozitivno ocenila sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa i pohvalila kontinuitet dobrih ekonomskih politika.
Konstatovano je da je srpska privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo s negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast, time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU koju su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.
Ipak, srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od šokova, koji uključuju i adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, uz najniže učešće problematičnih kredita do sada, kao i dokazanu sposobnost proaktivnog reagovanja na razne udare iz međunarodnog okruženja, kažu u NBS.
Posebno je konstatovano i da je očuvana finansijska stabilnost, kao i stabilnost deviznog kursa, uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju. – Važan stub odbrane stabilnosti jesu visoke devizne rezerve, kojima pažljivo upravljamo, kao i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru, i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi – rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Uprkos visokoj bazi i pojačanim neizvesnostima iz međunarodnog okruženja, prema preliminarnim podacima, priliv stranih direktnih investicija u devet meseci ove godine premašio je priliv iz istog perioda rekordne prethodne godine.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u avgustu je iznosilo 3,19%, što je za gotovo jedan procentni poen ispod nivoa pre pandemije.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenila je i da je, u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka koji su mahom uzrokovani cenama hrane i globalnim cenama energenata, reakcija monetarnom politikom odgovarajuća.
Konstatovano je da tekuće pooštravanje monetarnih uslova ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije, kao i da su vlasti sprovele i dodatne mere kako bi ublažile udar na troškove života stanovništva. – Obuzdavanje inflacije jeste prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije. U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru prošle godine. Kroz postepen pristup uvažava se činjenica da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti – rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, dalja kombinacija makroekonomskih mera trebalo bi da bude takva da obezbedi smanjenje inflacije i podrži stabilnost deviznog kursa. Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku, ali i da se u budžetu zadrži visok nivo kapitalnih rashoda kako bi se rešile znatne infrastrukturne potrebe Srbije.
