Neka “zaboravljena mesta” u Srbiji ponovo oživljavaju, zahvaljujući rekordnoj poseti ovog leta, novim putevima, otvaranju radnih pozicija…
Putevi od davnina spajaju ljude i narode, a Srbija je poslednjih godina poseban akcenat stavila na izgradnju auto-puteva koji bi “zaboravljenim” gradovima mogli da vrate sjaj.
Ipak, negde nisu samo auto-putevi presudili, već i sama situacija s pandemijom, koja je pogurala domaći turizam, pre svega onaj na planinama, u banjama i manjim mestima naše zemlje.
Zanimljivo je i to što “tradicionalno prebukirane” destinacije bivaju manje interesantne, jer naši turisti otkrivaju lepote neotkrivene Srbije. Isto tako, određenim mestima cenu dižu planovi o izgradnji fabrika, kao na primer, u Inđiji ili na jugu zemlje.
Prema podacima resornog ministarstva, broj gradilišta je u Srbiji porastao sa 1.500 iz 2013. godine na 62.000, koliko ih ima danas, prenosi Biznis Telegraf.
Od Požarevačke petlje do Golupca vodiće brza saobraćajnica, koja bi mogla značajno da doprinese statusu tog mesta.
Smeštena na obali Dunava, i poznata po burnoj istoriji i Golubačkoj tvrđavi, ta opština ima šansu da oživi: nova saobraćajnica bi trebalo da bude duga 68 km i da ima četiri vozne trake, projektovane za brzinu od 100 kilometara na čas. Osim toga, ovaj kraj ima turistički potencijal koji je prepoznala i EU.
Milion evra za “neotkriveni dragulj Srbije”
Naime, Unija je dodelila milion evra podrške za oko 120 projekata, koji treba da uklone posledice pandemije i da ožive Boljevac, Bor, Golubac, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Smederevo, Negotin, Požarevac, Veliko Gradište, Sokobanju i Zaječar.
Ako se pomerimo malo ka jugu, dolazimo do Kruševca koji je ekonomski centar Rasinskog okruga. Kako je u junu najavila ministarka Zorana Mihajlović, ovaj grad bi mogao da bude “najzeleniji”, s obzirom da je u njemu, prvi put u Srbiji, izgrađena moderna fabrika za preradu otpadnih voda.
Kruševac će uskoro biti spojen sa Moravskim koridorom, što može značiti priliv velikog broja investicija. Takođe, to je šansa za Kruševljane da ostanu da žive i rade u svom rodnom mestu.
Ni Inđija ne zaostaje za vrednim ulaganjima
Naime, kompaniji “Toyo” odobreno je korišćenje zemljišta za izgradnju fabrike guma. Vrednost tog zemljišta, koje će biti otuđeno bez naknade, iznosi više od 350 miliona dinara, a u sam projekat je uloženo čak 364 miliona evra.
Ono što je značajno za ovaj grad i njene stanovnike, jeste da se investitor obavezao da će otvoriti radna mesta, povezana sa investicijom. I dok bi Inđija mogla da postane “raj” za proizvodnju guma i kvalifikovani kadar, još jedan vojvođanski grad postao je raj – ali za nekretnine.
Kvadrat 600 evra
Na širenje novogradnje u Zrenjaninu posebno je uticao dolazak stranih investitora, pa tako on sada spada u top tri grada u kojima vredi imati nekretninu. Kvadrat u Zrenjaninu je 600 evra i nastavlja da se penje.
Inače, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene koridora auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
To bi dodatno trebalo da utiče na konkurentnost Beograda, ali i Vojvodine, a u obuhvatu plana nalaze se i dva aerodroma: Ečka i Čenej. Nastavak ovog državnog puta severno od Zrenjanina prema Novom Sadu, predstavlja važnu vezu ka međunarodnom putu E-75.
Takođe, kako je najavljeno u novembru prošle godine, auto-put Ruma-Šabac biće gotov za sada već dve i po godine, kao i brza saobraćajnica Šabac-Loznica. U taj projekat je uloženo skoro 500 miliona evra. Drugim rečima, na potezu od Rume do Loznice gradi se 77 kilometara najmodernijih saobraćajnica u tom delu zemlje, a Šabac dobija i novi most na Savi.
Čačak postaje grad svetskih ideja?
Aktuelni projekti će značajno olakšati kretanje stanovnicima iz gusto naseljenih mesta oko ovih gradova, koji ubuduće neće morati da kruže i idu starim putem. Još jedan grad je dodatno dobio na značaju polovinom juna, a to je Čačak, budući da je tamo otvoren Naučno-tehnološki park.
Čačak je tako postao grad koji ima veliki potencijal na polju digitalizacije i nauke, i može privući mnogo stranih investitora.
Čak dve inovativne ideje promovisane u poslednje vreme potiču od mladih Čačana: jednu je osmislio Branimir Plazinić, a reč je o prvom rotacionom parking sistemu u Srbiji.
Iza druge ideje, o eko-pločama od stakla, takođe stoji Čačanin: Pavle Milošević se nakon studija u Kini vratio u rodnu zemlju, i započeo jedinstveni biznis koji je prvi tog tipa, kako kaže, u Evropi.
Podsetimo, krajem decembra 2019. vozači su mogli da se uvere i u prednosti auto-puta “Miloš Veliki”, kada je prvi put bilo moguće stići od Beograda do Čačka za oko sat vremena.
Preuzeto: informer.rs
