Ilija Fonlamov iz Niša učestvovao je u izradi kompleta udžbenika u Kini za bilingvalnu nastavu iz predmeta nauka, nakon što je prepoznat kao jedan od najboljih edukatora Šangajske oblasti Pudong.
On je već nekoliko godina u Kini, u Šangaju gde radi kao predavač i saradnik za bilingvalnu nastavu pri departmanu za prirodne nauke „Far Ist Instituta“. Srpska javnost ga pamti po njegovom izuzetnom talentu u slikarstvu, međutim, on osim umetnosti, svoj profesionalni pravac gradi i kao predavač.
Udžbenik je za šesti, sedmi i osmi razred osnovne škole, a kako kaže na njemu su on i njegovi saradnici radili bezmalo dve godine. Uprkos tome što je stranac, ove udžbenike potpisao je kao autor.
„To bi po analogiji našeg školstva bio predmet koji skupa proučava biologiju, fiziku i hemiju. Udžbenik je rađen pod licencom šangajskog univerziteta Tonđi, izdavač je “Far Ist Edukejšn”. Moja saradnica na udžbeniku i ko-autor istog, Šen Suli, je predavač sa pomenutog univerziteta na departmanu za hemiju, i ona je bila zadužena za lekturu udžbenika, dela koji se odnosi na hemiju, i objašnjenja na kineskom jeziku. Sama svrha ova tri udžbenika je da približi i mnogo detaljnije objasni svet nauke za školu viših razreda osnovne škole, koji nastavu slušaju paralelno na kineskom i engleskom jeziku. Udžbenici su trenutno u upotrebi u tri škole, a budućnost njihove upotrebe zavisi od politike i plana samog izdavača“, rekao je Ilija Fonlamov.
On ističe da način na koji Kina, kao sistem, pristupa svom obrazovanju može poslužiti kao primer u mnogo pogleda i drugim zemljama sveta, ali i našoj državi. Dodaje da je u Kini nedopustivo ono što je kod nas, nažalost, činjenica i već razrađen model, da strane publikacije pronalaze put do učenika. Ova dva procesa imaju suprotne smerove.
„Kineski obrazovni sistem nije imao svoj odgovor u formi programa i udžbenika kada je, recimo, bilingvala edukaciju u pitanju, a sada se to menja. u Srbiji se dešava progon udžbeničkog materijala koji je potpisan domaćim autorima. Na to sam mnogo puta pomislio dok sam radio na samim knjigama. Za mene kao srpskog autora udžbenika u Kini, ali verujem na neki način i za našu zemlju, ovo je izuzetna čast, u datom prostoru, naravno, dok u isto vreme u Srbiji, te iste naše autore odbacujemo“, kaže Ilija.
Bilingvani obrazovni sistem u Kini, iako svakako nedominatan i limitiran, često kako geografski, tako i u smislu finansijskog statusa porodice iz koje dete dolazi, važan je Kini. Kina doživljava svoju ekonomsku transformaciju, ali kineski mentalitet da se stvori, a zatim i koristi domaće ostaje isti. Ovakvu težnju podržava i kineski zakon, kazao je Ilija Niškim Vestima.
„Do skora, jedini bilingvalni program u ponudi bio je onaj pod imenom Kembridža ili Oksforda, i drago mi je da se to menja. Drago mi je da sam deo te promene, i da sa svojim kineskim saradnicima potpisujem ono što ovde nosi epitet „domaćeg”. Za mene je ovo bila odgovornost bez presedana i profesionalno iskustvo neopisive važnosti, ali rezultat je tu“, kaže ovaj mladi Nišlija i dodaje da je udžbenik posledica želje da bilingvalno obrazovanje bude prilagođeno potrebama kineskih đaka.
Nije nepoznanica da je Kina država sa možda najvećim brojem bilingvalnih i međunarodnih škola na svetu. Kinesko otvaranje ka svetu osamdesetih godina i kineski ekonomski rast doveo je do potrebe da kineski obrazovni sistem iznedri generacije koje će takav skok napred i korespondenciju sa svetom uspešno održati na potrebnom nivou. Broj ovakvih škola posebno je značajan u istočnim i južnim kineskim provincijama gde se pored IB i mnogih drugih međunarodnih programa učenici pripremaju za međunarodno obrazovanje kako u samoj Kini, ali i u inostranstvu.
