Najveći svetski proizvođač električnih automobila – Tesla, čija vrednost danas iznosi oko 850 milijardi dolara, u trenutoj je prednosti nad konkurencijom, koja se u tržišnu utakmicu u električnom segmentu ozbiljnije uključila poslednjih nekoliko godina, odnosno kasnije od kompanije Ilona Maska.
Logično, u automobilskoj industriji ima onih koji ne misle da takva prednost nije dostižna. A nije ni mali broj tradicionalnih proizvođača automobila koji, u tranziciji sa pogona na fosilna goriva na vozila koja pokreću baterije, pronalaze, razvijaju i usavršavaju tehnološka rešenja koja će u bliskoj budućnosti doneti veću konkurentnost na tržištu.
“Tesla treba da zatvori jaz između nas. Mi, u stvari, ne vidimo jaz u odnosu na Teslu”, ističe šef proizvodnje BMW grupe Milan Nedeljković, u odgovoru na pitanje portala Automotive News Europe kako će nemačka kompanija zatvoriti jaz u odnosu na rivale, kada je reč o elektromobilnosti, sa akcentom na ime o kome se u industriji električnih vozila najviše govori – Teslu.
Trenutno, tržišni odnos dve kompanije izgleda ovako: cela BMW grupa (brendovi BMW i Mini), u trećem kvartalu ove godine prodala je manje od 100.000 električnih vozila, dok je Tesla tržištu isporučila 435.000 automobila na baterije.
BMW Neue Klasse
Nedeljković, inženjer rodom iz Kruševca sa doktoratom iz oblasti metalurgije, tvrdi da je zahvaljujući novim velikim baterijskim ćelijama i novoj arhitekturi pokaznog električnog modela BMW Neue Klasse (odnosno, novoj platformi za električne automobile koju je nemački proizvođač samostalno razvio) – već sada u prednosti nad Teslom.
Čuveni nemački proizvođač je, sudeći prema Nedeljkovićevoj izjavi, prilično siguran u svoje nove baterije cilindričnog tipa, čiji prvi uzorci su počeli da silaze sa proizvodne linije u fabrici tridesetak kilometara istočno udaljenoj od Minhena.
Glavni razlog samouverenosti bavarske kompanije je njihova tvrdnja da će BMW svojim novim ćelijama uspeti da prepolovi troškove proizvodnje baterija za električne automobile, odnosno da će oni u konačnom iznositi 50 odsto današnjih troškova.
Uz to, nova poboljšana litijum-jonska baterija će biti 30 odsto energetski efikasnija, što znači da će vozilima omogućiti za gotovo trećinu veći domet i to u “pakovanju” veličine gotovo identične današnjima. Takođe, baterije će se za isto toliko brže puniti od sadašnjih.
Takav rezultat postignut je zahvaljujući većoj gustini energije, što za rezultat ima to da će vozilo koja napaja nova BMW-ova baterija, sa jednim punjenjem, moći da prevali gotovo 800 kilometara, navodi InsideEVs.
Nove cilindrične baterijske ćelije imaju prečnik od 46 milimetara i po izgledu i veličini slične su limenkama piva. BMW planira proizvodnju baterija dve različite visine: od 95 i od 120 milimetara. To znači da one biti nešto veće od Teslinih ćelija tipa 4680, koje imaju prečnik 46 i visinu od 80 milimetara.
Baterije sadrže manje kobalta u katodi, dok anoda ima više silicijuma od današnjih baterija. Plan BMW-a je da u proizvodnji koristi veliki udeo recikliranih materijala i tako smanji emisiju ugljen-dioksida za čak 60 odsto u poređenju sa današnjim baterijama.
“Imamo bateriju konstruisanu tako da odgovara našim proizvodima i našoj ideji o tome kakve performanse u vožnji naši automobili treba da ispunjavaju”, istakao je Nedeljković.
Nove ćelije, međutim, još uvek nisu potpuno spremne za proizvodnju. One se za sada proizvode u sopstvenom pogonu kompanije, gde se BMW fokusira na njihovo usavršavanje. Nakon toga, “recept” za njihovu proizvodnju i ceo proizvodni proces će biti predat dobavljačima, kompanijama CATL i Eve Energy, koji će ih od 2025. proizvoditi u Evropi, Kini i Severnoj Americi.
“Ako želite da skuvate nešto zaista lepo, potreban vam je dobar recept, jer recept je taj koji određuje ukus. Mi razvijamo recept, odnosno hemiju i fiziku ćelije. Mi menjamo sadržaj i testiramo kako će svaki pojedinačni sastojak ćelije uticati na performanse”, zaključio je Milan Nedeljković.
A osim klasičnih litijum-jonskih baterija, BMW već radi i na drugim hemikalijama za Gen 6 baterijske ćelije, navodeći da to ima potencijal da dodatno smanji troškove njihove proizvodnje.
