Ideja je da se omogući mašinama da zaista razumeju ljudsko ponašanje ili ljudske emocije, a potencijalna primena je raznovrsna, od medicine, do fakultetske nastave i poslovnih sastanaka.
Razvojem veštačke inteligencije, tim naučnika iz Novog Sada stvorio je program koji omogućava mašinama da interpretiraju glumačke sposobnosti ljudi. To je samo prvi korak u razvoju aplikacije koja čita emocije i mogla bi da donese revoluciju u obrazovanju, ali i svetu biznisa.
Profesori Tehničkog fakulteta u Novom Sadu, Dubravko Ćulibrk, Srđan Vukmirović i Milan Mirković ušli su u finale velikog takmičenja u Italiji, gde su predstavljeni projekti koji razvijaju veštačku inteligenciju, prenosi Sputnjik.
Izuzetno popularne aplikacije sa Tik Toka i drugih mreža, gde izvođači pevaju, a korisnici otvaraju usta, bili su inspiracija za zabavan program koji može da bude i koristan. Ako neko želi da odglumi scenu iz omiljne serije ili filma, tehnologijama koje razvija ovaj tim, a baziraju se na veštačkoj inteligenciji, može da dobije ocenu koliko je dobro to uradio, koliko je njegova gluma bila bliska originalu.
Program zapravo posmatra ekspresije lica, položaj tela, pokrete, mimiku, analizira audio signal i sam sadržaj klipa, odnosno ono što je izgovoreno. Na osnovu toga kako je izgledala originalna scena, pravi konačnu ocenu.
Naučnici iz Novog Sada smislili program za čitanje emocija
To je samo aplikacija ključnih tehnologija, a generalna ideja je da se omogući mašinama da zaista razumeju ljudsko ponašanje ili ljudske emocije. Zadatak je težak, a potencijalna primena raznovrsna, program bi mogao da se koristi u medicini, takozvanom teleheltu, koji sada postaje jako aktuelan zbog pandemije. Ako razgovarate sa lekarom preko video poziva, ova tehnologija može da sugeriše lekaru da li pacijent iskazuje neke simptome koji su karakteristični za određenu bolest ili poremećaj – objašnjava član tima Milan Mirković.
Zabavni projekat “Rinekt”, koji je ušao u finale u konkurenciji od 100 startapova iz 14 različitih zemalja, zapravo je temelj drugog, koji u vreme pandemije itekako može biti koristan, jer se nastava u većini škola i fakulteta odvija onlajn.
– Reč je o detekciji angažovanosti, pažnje, ideja je da se posmatra nastavni proces, kako bi se utvrdilo koliko studenti zaista tokom predavanja obraćaju pažnju na ono što profesor predaje, a on može da prilagodi sadržaj predavanja njegovoj pažnji – objašnjava Mirković.
Onlajn edukacije su vodeće u ovom trenutku / Foto: Shutterstock
Zbogom dosadni sastanci
Međutim, ovaj projekat ima i komercijalni potencijal, malo ko voli sastanke, a posebno današnje, koji su onlajn. Tim je uradio istraživanje tržišta koje kaže da u SAD i Evropi veliki broj zaposlenih u srednjem menadžmentu i višim pozicijama kaže da jako puno vremena troši na bespotrebne sastanke, a uz to nemaju osećaj da aktivno doprinose kvalitetu diskusije, odnosno posla.
– Velike korporacije mogu u okviru onlajn sastanaka koji se održavaju putem platformi kao što su Skype ili Zoom, pomoću veštačke inteligencije da detektuju pažnju i da vide koliko su zaposleni zaista uključeni. Glavna prednost prisutpa je što možete da identifikujete prostor za poboljšanje, ideja nije da se naša tehnologija koristi kao policijski alat, da identifikujemo spavače, već kako da ih razbudimo, da onaj ko moderira može da vidi u kojim trenucima ljudima pada pažnja – objašnjava Mirković i dodaje da će aplikacija štedeti vreme i novac.
Foto: Pixabay.com
Čitanje emocija, opasnosti veštačke inteligencije
Veštačka inteligencija koju tim razvija zapravo čita emocije ljudi, pa smo tim pitali koliko sve ovo može biti opasno. Dr Srđan Vukmirović kaže da je najvažnije šta kreator programa želi, efekat uvek može da bude pozitivan i negativan.
– Donekle se slažem sa ljudima koji se pribojavaju gde će nas sve ovo odvesti. Oni koji žele da prodaju neki proizvod odavno koriste ovakva rešenja. Amazon i Microsoft u to ulažu milijarde, da ne govorimo o potencijalu u vojnoj industriji, nekome ko zaista ima razloga da tako nešto kontroliše. Godinama postoje ljudi koji se bave ljudskom psihom i detekcijom iskrenosti, nismo mi to izmislili – kaže Vukmirović.
On dodaje da su u poslednje tri godine računari i algoritmi, i hardver i softver postali mnogo snažniji. Na jednom takmičenju pre tri godine mašina je prvi put pobedila čoveka u prepoznavanju oblika, što je delovalo nedostižno, kao i kada je pre 15 godina kompjuter prvi put dobio čoveka u partiji šaha.
– Čovek će postajati sve brži, sve pametniji, algoritmi kojima se detektuje šta se dešava će postajati sve sofisticiraniji. Taj napredak ne možemo zaustaviti, ali možemo da ga regulišemo, da ga kontrolišemo. Zloupotreba veštačke inteligencije nije isključena, zato treba da se uvede sistem kontrole, a najveća odgovornost je na nama – kaže Vukmirović i dodaje da projekti ovog tima apsolutno štite podatke o ličnosti.
Foto: Pixabay
Veruju u pomoć države
Tim koji se bavi veštačkom inteligencijom sa dobrim namerama, osim Fakulteta tehničkih nauka, spaja i kompanija koju su osnovali kako bi uz pomoć veštačke inteligencije rešili komplikovane probleme.
Ćulibrk je u Kanadi usavršio pravljenje visokotehnoloških startapova, kako se naučna ideja pretvara u biznis, a Mirković u Danskoj praktična rešenja iz domena takozvane poslovne inteligencije. Reč je o primeni obrade podataka i mašinskog učenja na poslovne probleme.
– U Italiji smo bili jedan od devet projekata u finalu, ali svi ostali su imali dve godine razvoja iza sebe, na neki način već plasirana rešenja, pa se moglo pratiti kako ih ljudi koriste. Hoću da kažem, bili smo bar jedno 300 ili 400 hiljada evra iza njih. Sve praktične stvari koje razvijamo finansiramo iz svog džepa. Ako projekat uspe, daćemo ga našem fakultetu na besplatno korišćenje – kaže Ćulibrk.
Sva trojica čvrsto verjuju da ideja neće ostati samo nauka, da će se javiti investitor, možda i neka kompanija koja će prepoznati koliko veštačka inteligencija razvijena u Novom Sadu može da im pomogne da dođu do više profita, odnosno manje muke po zaposlene.
Ipak, pre svega veruju u svoju državu, sigurni su da će ih prepoznati Fond za inovacionu delatnost, koji pomaže ovakve projekte.
Preuzeto: Telegraf.rs/Sputnjik
