Srpska lista je, uoči godišnjice Martovskog pogroma i etničkog čišćenja srpskog naroda, iz marta 2004. godine, reagovala na, kako su naveli, laži koje je partija “Samoopredeljenje” premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija objavila o tom događaju, ocenjujući da to predstavlja nastavak opasne politike mržnje i ideologije zla prema Srbima i svemu srpskom od strane Prištine.
U saopštenju se ističe da onaj ko negira zločin i zamenjuje žrtvu sa agresorom, spreman je da zločin i ponovi, čega smo svedoci i danas, svakodnevnim napadima na srpski narod na Kosovu i Metohiji, pucanjem u srpsku decu, hapšenjima, prebijanjima, skrnavljenjem srpskih grobova i kostiju predaka.
“Cilj ovakvih sramnih i gnusnih Kurtijevih napisa jeste iskrivljivanje istine i stvaranje lažnog narativa o ovim događajima koji su i dalje živa rana u sećanjima Srba koji su ovo stradalništvo doživeli”, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, statistika zlodela i razmere ovog etničkog čišćenja sa kojim su se u 21. veku pred očima međunarodne zajednice suočili Srbi, daje brojeve koje su objavili i Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija, UNMIK, OEBS, Evropska unija i svi svetski relevantni mediji i koji govore o pozadini ovog organizovanog zločina.
Ističe se da i danas zastrašujuće zvuči više od 4.000 proteranih Srba, osam ubijenih na svojim kućnim pragovima, više stotina povređenih, uništeno ili teško oštećeno više od 35 crkava i manastira, a među njima i oni na listi UNESKO poput Bogorodice Ljeviške, uništeno blizu 1.000 srpskih kuća, etnički očišćeno devet sela i i 6 gradova od srpskog naroda, uništeno i oskrnavljeno preko 10.000 ikona i u potpunosti sprečen povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju.
Podsećaju i da je podsekretar Generalne skupštine UN za mirovne operacije Žan Mari Genono u Savetu bezbednosti u izveštaju istakao: “Iako su na početku izgledale spontane, demonstracije su brzo preuzeli organizovani elementi sa interesom da proteraju kosovske Srbe sa Kosova i ugroze međunarodno prisustvo tamo. Napad koji su predvodili ekstremisti kosovskih Albanaca na zajednice kosovskih Srba, Roma i Aškalija bila je organizovana, široko rasprostranjena i ciljana kampanja.”
Predstavnici Srpske liste ukazuju i na to da nijedan relevantan međunarodni izvor nije ustanovio vezu ili odgovornost Srba za nesrećno utapanje albanskih dečaka u selu Čabra i da su to naveli u svim svojim izveštajuima, ali da su u tim izveštajima jasno naveli da je pogrom nad Srbima bio organizovan i dobro pripremljen sa ciljem progona svega srpskog, kao i da su etničkom čišćenju Srba doprineli zapaljivi medijski izveštaji.
“Više od Kurtija bi Srbi voleli da se 17. mart 2004. i svi zločini pre i nakon njega nikada nisu dogodili, ali je naša obaveza da negujemo sećanje na ovo etničko čišćenje i ne dozvolimo da laž sakrije istinu, da se zločinci izjednače sa žrtvom, niti da im se zločin oprosti, te da se za svoja zlodela kazne u skladu sa zakonom”, navodi se u saopštenju.
Dodaju i da kao da nije dovoljno što Kurti svakoga dana svojim izjavama i nedelima podiže tenzije, progoni sve što je srpsko, otima srpska imanja, srpske crkve, preti i proteruje Srbe već da želi da lažnim narativima sakrije zločine koji su počinjeni nad našim narodom i sačuva organizatore i izvršioce ovih zločina od procesuiranja i sankcionisanja.
“Samoopredeljenje” je ranije, povodom godišnjice događaja od 16. marta 2004. godine, optužilo UNMIK i Kfor da nisu reagovali kada su na, kako kažu, “mirne albanske demonstrante pucali kriminalci” u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Prema tumačenju te stranke, utapanje albanskih dečaka iz Čabre “rezultiralo je organizovanjem mirnog protesta”, a na Albance koji su izašli na most na Ibru pucali su, kako se tvrdi, “srpski kriminalci”, zbog čega su onda širom Kosova izbili “protesti sa zahtevom za pravdu”.
“Samoopredeljenje” takođe kaže da će “zahtevati pravdu” za tada izgubljene živote, pošto je u tim neredima život izgubilo 19 osoba, od kojih 11 Albanaca.
