Jednom mladiću spasili ruku do lakta od amputacije, a drugom prišili celu otkinutu šaku!
Tim hirurga Klinikčkog centra Srbije, Klinika za maksiolofacijalnu hirirgiju Urgetnog centra, na čelu sa dr Slađanjom Anđelković Matić izveo je pravo čudo i svetski podvig kada su u samo mesec dana munjevitom reakcijom jednom mladiću spasili ruku do lakta od amputacije, a drugom prišili celu otkinutu šaku!
Ovo je ispovest ovih hrabriih lekara:
– U subotu 27. marta dobili smo hitan poziov kolega iz Šapca da imaju pacijenta B.M kome je idustrijska mašina za dranje janaganjaca skoro isčupala ruku iz lakta, svukla celu kožu i pokidala legametne. U roku od pola sata sve je bilo spremno i htino smo ušli u operacionu salu, sanirali obe kosti podlaktice, isečeni lakat fiksirali, zašili rane….
– Pacijent je sada dobro, oporavlja se i već može da pokreće ruku, a zahvaljući munjevitoj reakciji nismo morali da presađujemo kožu. Sa mnom su tada bili dr Marko Sinić, Dr Uroš Stankovć, dr Rada Klačar, bez čije pomoći ne bismo ništa mogli da uradimo. U takvim situatcijama je svaki minut važan, jer da nismo to uradili, arterija bi pacijentu ostišla u torbovzu, dobio bi gangrenu i ostao bez ruke – objašnjava dr Anđelković i kaže da u Urgentnom centru KCS nikad ne odustaju od pokušaja da spasu ljudima delove tela, pa čak i kada nekada pomisle da je nemoguće:
Druga operacija trajala je čitavu noć, sa prošlog četvrtak na petak, i to devet sati. Stigao na je N.D. (22), jako mlad dečko iz Gornjeg Milanovca kome je šaka desne ruke bila potpuno otkinuta presom za kamen, a sa njim je transportovana i otkinuta šaka! Kazao je posle da nije ni shavtio šta se desilo i da mu je mašina odnela ruku… Isto smo za par sati ušli u operacionu salu, zajedno sa dr Suzanom Milutinović, dr Marinom Brndušić, dr Katarinom Gambirožom i sjajnom mladom anesteziološkinjom Svetlanom Srećković.
– Kao što vidite sa mnom je bilo mnogo žena koje su se hrabro bacile u koštac, kao i uvek sa najtežim zadacima. Prvo smo spašavali kosti šake, zatim prišivali tetive i arteriji, a tek onda kada se uspostavila cirklulacija krenuli smo na šivenje vena. Nije bilo ni malo lako, ali najvažnije je da smo tom mladom stvorenju spasili šaku i on se takođe dobro oporavlja. Klinika za maksiolofacijalnu i rekonstruktivnu hrihgiju UC KCS u Beogradu je jedini takav u celoj zemlji i kod njih se šalju najteži slučajevi ne samo iz Srbije već i iz Crne Gore, Republike Srpske i drugih država.Jelena Pronić
Lekari su premoreni
– Neću da lažem da je bilo lako, svi lekari su premoreni jer radimo i smene i u Kovid odeljenjema. Ja sam to veće recimo bila pripravna za odlazak u Crvenu zonu i da su me zvali, neko bi drugi radio operaciju.
– Doktori su umorni, ali daju sve od sebe i uvek nam je najvažnije da spasimo ljude i delove tela, da neko ne završi sa protezom, jer to ostavlja teške fizičke i psihičke posledice na pacijenta. Nema veće satisfakcije kad vidite zahvalnost na njihovim licima, a sa mnogima od njih ostanemo i bliski jer rehablitacija zna da potraje dugo – kaže doc. dr Slađanja Anđelković Matić.
Foto: Profimedia/ilustracija
Preuzeto: Srbija Danas
