Stefan Unić (21) student je proizvodnog mašinstva u Visoko tehničkoj mašinskoj školi Trstenik, Akademije strukovnih studija Kragujevac, studira proizvodno mašinstvo na drugoj je godini.
Iza sebe ima dosta uspeha, iako mu je samo 20 godina. Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada u našoj zemlji, ali i van granica. Čest je gost na raznim sajmovima u inostranstvu, dok je u Mađarskoj izabran za počasnog gosta na sajmu ove godine.
Stefanov pronalazak „Personalizovanog orgonita“, uređaja koji je budućnost 21. veka i koji će, kako se predviđa naći na spisku deset najtraženijih i najplaćenih proizvoda budućnosti-otkriva Stefan za Kurir.
„Personalizovani orgonit“ je uređaj koji se koristi za brži i bolji rast biljaka, okončava sušu, rasteruje kemprejlosove (tragovi koji avioni ostavljaju za sobom) i ono najvažnije što oni rade jeste to da ŠTITE OD ZRAČENJA kojim smo svakodnevno izloženi.
Ovaj proizvod je Stefan ponudio na Regionalnom takmičenju i osvojio drugo mesto od 300 ideja koje su se našle na tom takmičenju. Dobitnik je i oktobarske nagrade Opštine Trstenik za 2019. godinu upravo za stvaranje novog proizvoda „Personalizovanog orgonita“.
O ovom mladom i uspešnom studentu se čulo i van granica naše zemlje, dobijao je razne ponude, izabran je za počasnog gosta na više od deset sajmova u Evropi, član je i jednog tima koji se bavi Naučno-istraživačkim radom sa sedištem u Budimpešti.
Stefan Unić je mladi inovator (istraživač) koji želi da ostane i školuje se u svojoj zemlji. Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“ je završio u Stopanji, a srednju Tehničku, smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje u Trsteniku. Sada je student druge godine Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku, smer proizvodno mašinstvo. – Od osnovne škole učesnik sam raznih opštinskih i regionalnih takmičenja iz hemije, iz srpskog jezika i književnosti, uspešno sam recitovao i glumio. Bavio sam se glumom tri godine u Kruševcu i plivanjem sedam godina. U Kruševcu sam osvojio drugo mesto na regionalnom takmičenju za najbolju biznis ideju na konkursu Biznis inkubator centra, koji je podržao kabinet Ministra za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović. Predstavio sam se idejom „personalizovani orgonit“ – ekološki uređaj koji ublažava elektromagnetno zračenje kojima smo svakodnevno izloženi, dobro je sredstvo protiv suše (okončavaju sušu) i smatraju se odličnim uticajem za zaštititu od kemtrejlsova.
Orgoniti imaju široki dijapazon primene, a nažalost nisu dovoljno poznati u javnosti. Orgoniti su uređaji koji se postavljaju kod izvora zračenja (ruter, kompjuter, televizor…). Oni rade tako što ublažavaju zračenje tih tehničkih uređaja. Oni sve prikupljaju sa donje strane i prerađuju u orgonsku energiju. Sve je počelo od dr Vilhelma Rajha koji je uspeo da detektuje i izmeri postojanje eterične energije koju je nazvao orgonskom energijom – orgoniti, navodi Stefan.
Naučnici sa Univerziteta Marburg (Nemačka) su 1986. naučno dokazali postojanje orgonskih akumulatora, dok je dr Nikolaj Kojzirev naučno dokazao da ta energija koja se nalazi svuda oko nas zaista i postoji. U sastav orgonita ulazi više različitih materijala (gvožđe, bakar, mesing i dr.), kristali(špic gorskog kristala, hematit, tigrovo oko, pirit, crni turmalin itd…). Kao vezivni element koristi se smola koja može biti poliesterska, prirodna (borova), sintetička i drugo. Orgoniti se zatim suše 24 sata i vade iz kalupa, pa su spremni za dalje korišćenje. Oni su trajni, nemaju vek trajanja, i za njih ništa nije potrebno za održavanje, amortizacija ne postoji, pa su praktično neuništivi. Orgonite ne može svako da napravi, mora da se poštuju pravila(50:50), odnosno orgonit mora da sadrži 50%smole i 50%metalne strugotine, u slučaju da se ne napravi u toj razmeri, orgonit neće imati nikakvog delovanja i orgonitom se ne može nazvati.
– Od svoje 16. godine sam se bavio naukom, mnogo čitao i istraživao. Iza ove ideje bio je dug vremenski period i veliki i naporan rad. Inače, i dalje radim i istražujem. Kući sam napravio jedan orgonit, posle pedesetak pokušaja. Testirao sam ga i dokazao da ublažava zračenje za oko 50%. Postavio sam ga pored televizora i izmerio sa EM detektorom i zračenje se znatno smanjilo. Postavio sam ga i pored biljke u bašti. Biljka je brže i bolje rasla i nisu je napadali paraziti. U orgonitima se nalazi orgonska energija, koja je blagotvorna za sav živi svet. Pored pozitivnog efekta oni se smatraju i suvenirima. Da bi napravili orgonit potrebna je kreativnost i posvećenost. Sve nagrade koje sam do sada osvajao plod su saradnje sa mentorima, profesorima i naučnicima kojima se još jednom mnogo zahvaljujem. Osvojene nagrade su mi najdraže, jer one nisu samo moj uspeh već je to i zasluga svih koji su mi pomagali – iskren je Stefan. Svoje znanje ne namerava da koristi u bogatim društvima u inostranstvu i nema dilemu da li treba ostati u Srbiji.
– Želim da ostanem u Srbiji i svoje znanje upotrebim za dobrobit svoga naroda i države. U Srbiji sam rođen i njoj pripadam. Mnogi uspešni đaci i studenti po završetku škole odlaze iz naše zemlje. Ja znam da su uslovi za studiranje u svetu bolji, ali po meni su odlični i u Srbiji. Ako odete u inostranstvo vi postajete stranac, a ovde ste svoj na svome. Kruna mog uspeha je došla 15. oktobra prošle godine kada sam proglašen za dobitnika Oktobarske nagrade, najvišeg priznanja koje dodeljuje Opština Trstenik. Ova nagrada mi je najdraža iz najmanje tri razloga: prvo jer sam je dobio od svoje opštine, drugo zato što se dobija jednom u životu i zato što sam je dobio za svoj rad. Lokalna samouprava je prepoznala moj rad i odlučila da baš ja budem njen laureat. Ova nagrada me obavezuje da ne budem dobar samo u onome što radim nego da budem bolji i jači nego što sam bio do sada. Nagrada mi je dodeljena od strane onih koji su mi najbliži i najdraži, a najvažnije je da su to moji Trsteničani – navodi Unić.
– Preporučio bih svim mladim ljudima da po završetku školovanja ostanu u svojoj zemlji, našoj zemlji su potrebni istraživači, inovatori, naučnici, danas ih u Srbiji ima toliko da mogu da stanu na deset prstiju. Ja sam se uvek držao cilja i vizije, moja vizija je bila da menjam svet na bolje, da činim stvari koje će ljude da usreće, nikada nisam podležao pritiscima drugih ljudi, uvek je moj stav imao težinu, srećan sam što ljudi prepoznaju moj rad, što mladi ljudi prepoznaju moj rad, srećan sam što sam nekome uzor i trudiću se da uvek budem što bolji. Za sva takmičenja na kojima sam do sada išao, troškove sam uvek snosio sam, i nikada mi nije bilo žao, jer sam uvek posećivajući razne sajmove nešto novo, lepo i pametno naučio, što će mi trebati za ceo život, i mladim ljudima preporučujem da krenu u istraživačke vode već danas – zaključuje ovaj mladi inovator.
(Kurir.rs)
