Za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta najvažnije je da sačuvamo maternji jezik, pokazalo je istraživanje američkog istraživačkog centra „Pju“, na temu „Šta je potrebno da bismo istinski bili jedan od nas“, koje je sprovedeno 2017. godine. Tokom istraživanja, u obzir su uzeta četiri kriterijuma: običaji i tradicija, jezik, vera i zemlja porekla, a zaključak je pokazao da ljude, bez obzira na državu u kojoj odrastaju, za njihovu državu porekla najviše vezuje jezik.
Prema istraživanju koje je od juna do avgusta sprovodila grupa mladih iz Sombora, u fokus grupama koje su činili Srbi iz dijaspore, pokazalo se da je i Srbima koji žive van Srbije, za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta najvažnije da u zemljama u kojima žive govore maternji jezik. U istraživanju je učestvovalo 40 ljudi, a države u kojima žive su Nemačka, Italija, Austrija, Slovenija i Švajcarska. U pitanju je grupa starosne dobi od 28 do 63 godine, a učestvovalo je 18 žena i 22 muškarca. Ono što se pokazalo uslovno kao najveći problem jeste forsiranje njihovih potomaka da u obdaništima, vrtićima i školama, uče jezik države u kojoj se nalaze, a niko od ispitanika u mestima u kojima žive, nema opciju da decu obrazuje na maternjem srpskom jeziku. U institucijama obrazovanja, čak ni roditelji koji dolaze po svoju decu nemaju mogućnost da pričaju srpski jezik dok se nalaze u tim prostorijama.
Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pokrenula je ove godine kampanju za očuvanje srpskog jezika. U planu je da se na Radioteleviziji Srbije i društvenim mrežama, emituju spotovi u kojima se govori različitim narečjima srpskog jezika, a govore Srbi iz cele Srbije, od Kosova i Metohije do Vojvodine, iz regiona: Srbi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, kao i iz dijaspore. Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Arno Gujon, tom prilikom je izjavio da je srpski jezik težak za naučiti, ali da je istovremeno lep, bogat i raznovrstan, te da je od izuzetne važnosti za čuvanje nacionalnog identiteta.
“Ako se jezik zaboravi, ta nit se prekida i gubi se deo identiteta. Svaki Srbin, pogotovo pripadnik druge ili treće generacije u inostranstvu, koji pored jezika države u kojoj živi, zna i srpski jezik, predstavlja most između Srbije i sveta, i bogatstvo za sve nas”, poručio je Gujon.
Još 2015. godine, pokrenuta je akcija „Negujmo srpski jezik“, koja ima za cilj da afirmiše i čuva srpski jezik, te da se podigne nivo svesti o značaju pravilnog pisanja i govora, naročito u dijaspori. Povodom tog projekta, organizovano je nebrojeno mnogo tribina širom sveta, a na jednoj od njih, održanoj u Parizu, 2018. godine, govorio je tadašnji savetnik ministra kulture i informisanja, Dragan Hamović, koji je tom prilikom istakao da znalci kažu da je naše razumevanje sveta jezičke prirode, te da nas jezik oblikuje i to dubinski, pa u skladu sa tim ako nam nije potrebna dubina, ne treba nam ni jezik koji nas je formirao. Hamović dalje navodi da ako nam jezik ne treba, onda možemo slobodno naučiti jezik univerzalnog sveta koji ironično nazivaju logiš.
Bez obzira na ispitanike istraživanja, koji nažalost nemaju mogućnost da se obrazuju na srpskom jeziku u inostranstvu, ipak postoji mnogo centara kulture u dijaspori, koji se bave očuvanjem srpskog nacionalnog identiteta, jezika, kulture, običaja i vere. Neke od najvećih srpskih zajednica u dijaspori, nalaze se u Čikagu i Beču, gde su naši ljudi okupljeni oko mnoštva kancelarija i institucija koje se bave upravo time – da Srbi nikada ne zaborave na svoju matičnu državu Srbiju, te da nikada ne zaborave svoj maternji, srpski jezik.
