Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici, saopšteno je iz Vlade Srbije na osnovu rezultata PISA testa za 2022. godinu.
Ovi rezultati pokazali su da prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova, na skali čitalačke pismenosti 440, a na skali naučne pismenosti 447 bodova, saopšteno je danas iz Vlade Srbije.
PISA (Programme for International Student Ašešment – PISA) sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, a osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.
Sprovodi se svake tri godine a u istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije.
U Vladi Srbije su naglasili da u trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima Kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja.
Oni su podsetili da je na osnovu prethodnih rezultata PISA testa data instrukcija Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja i da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija i funkcionalne pismenosti kod učenika.
– Osim toga, Akcionim planom Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja za period 2023-26, planiran je niz aktivnosti koje su direktno usmerene kao odgovor na neke preporuke koje su proizašle iz PISA rezultata. Ove aktivnosti su neke u nizu koje su planirane u okviru Akcionog plana i koje će biti realizovane do kraja 2026. godine, u jednom delu i uz finansijsku pomoć EU – kažu iz vlade i naglašavaju da se očekuje da će ishodi implementacije reformi biti u manjem obimu vidljivi već u narednom ciklusu.
Opšti pad u regionu
A čini se da su učenici gotovo svih zemalja koje nas okružuju imali lošiji rezultat nego što je bilo na prošlom testu. Tako je Rumunija postigla rezultat sa ukupnim nivoom stručnosti 2, koji se smatra kritičnim, a skoro polovina učenika se bori da razume ono što čita.
A od Rumunije samo je Bugarska niže rangirana u Evropskoj uniji.
Nisu se proslavili ni crnogorski đaci koji su ostvarili gore rezultate iz svih testiranih oblasti u odnosu na istraživanje iz 2018, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva prosvete.
Iz “čitanja” đaci iz Crne Gore imali su 405 bodova, a matematike bod više. U oblasti “nauke” đaci su ostvarili 403 boda za 2022. godinu.
Loše su prošli i srednjoškolci Severne Makedonije koji su se našli na 61. mestu po rezultatima iz matematike, a 71. po jezičkoj pismenosti od ukupno 81 zemlje. Učenici su iz prirodnih nauka osvojili 380 bodova, što Severnu Makedonju svrstava na 68. mesto u Evropi.
Iako su slovenački učenici imali bolje rezultate od naših, i u ovoj zemlji je primetan pad matematičke i naučne pismenosti i čitanju, u odnosu na prethodno testiranje iz 2018. godine.
Kako se navodi, slovenački učenici su iz ocene matematičke pismenosti imali 485 bodova, što je za 24 manje nego 2018. godine, dok su iz čitalačke pismenosti imali 469, odnosno 26 poena manje nego na prethodnom testiranju, što je najgori rezultat ikada od kada Slovenija učestvuje u testiranju. Najmanji pad znanja zabeležen je u naučnoj pismenosti, ge je zabeleženo 500 bodova, što je za sedam bodova manje nego 2018.
Ali nisu samo Slovenci nezadovoljni. Jer i nemački srednjoškolci su imali lošije rezultate nego tri godine ranije. U testiranju iz matematike oko 30 odsto njih je među posebno slabim, u testu čitanja među posebno slabima je njih 26 odsto, dok ih je u prirodnim naukama oko 23 odsto.
Potrebno promeniti obrazovni sistem
Uprkos pozitivnim trendovima na svim ispitivanjima, Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže za 24sedam da se radi o manjim oscilacijama i da je problem u tome što se način rada u našim školama još uvek nije promenio u dovoljnoj meri.
– To je rezultat u rangu rezultata prethodnih godina. Suštinski se nije bitno promenilo, a da bi se promenilo treba promeniti sam pristup obrazovnom sistemu. Odnosno način rada, a programe prilagoditi standardima koje neguju razvijeniji obrazovni sistemi. Za to je potrebno vreme, a još važnije i novac. Potrebno je da nastavnici budu obučeniji jer ovo nisu samo rezultatai učenika već i nastavnika – kaže on.
Markov objašnjava da je odraz na testiranju, zapravo, odraz onoga kako se radi u školama.
– Treba naglasiti i da je način PISA testiranja značajno drugačiji od onoga na šta su navikli naši učenici. Jer kod nas je obrazovanje više usmereno na teorijsko učenje, a kod njih na praktičnu primenu znanja – rekao je on.
Upravo je to razlog što bi, prema njegovom mišljenju, trebalo promeniti i prilagoditi obrazovni sistem. Međutim, to je pitanje volje čitavog društva.
– Pitanje je samo da li postoji volja ali ne govorim samo na političku, već unutar čitavog sistema i društva. Najlakše je nastavniku da uđe u učionicu i ispredaje. A Učeniku je najlakše da odsluša ili ne odsluša predavanje. Ali ukoliko bismo nastavu organizovali tako da učenici aktivno učestvuju na časovima i rade, onda bi i sam pristup bio takav da bi učenik morao kontinuirano da uči a ne kampanjski kao što to često rade – kaže on.
Međutim, dodaje, tu se otvara pitanje opterećenosti učenika.
– U sistemu gde imaju 7 časova dnevno, a neretko i više, ne možete očekivati da neko sedi u školi od 8 do 14, pa se vrati kući i radi dovoljno kvalitetno da može da učestvuje svaki dan na časovima. Tu je uvek otvoreno pitanje i broja učenika, iako je smanjen zakonski broj učenika po odeljenju. Sa tim izazovima se ne suočavamo samo mi, već i druge države na našim prostorima – objasnio je Markov.
